Anđelka Prpić: Moj raj na Mauricijusu


Nakon završetka snimanja serije ‘Andrija i Anđelka’ njena protagonistkinja je iskoristila kratki predah od posla i sa suprugom Dariom i sinom Jakšom desetak dana uživala na ostrvu u Indijskom okeanu koje je, po Marku Tvenu, Bog prvo stvorio, a onda po njegovom modelu i raj

Izgleda da zaista postoji kosmička pravda, jer kad mi je nakon naporne radne godine usledio poziv od “Turkish Airlinesa” za putovanje iz snova – na Mauricijus, pomislila sam kako je to poklon koji se ne odbija. A ja sam od onih koji bi uz čuvenu Merilinkinu rečenicu da su dijamanti ženini najbolji prijatelji uvek dodala – i putovanja. Išla sam sa ekipom predstavnika medijskih kuća iz Srbije, a sa mnom su bili i suprug Dario i sin Jakša, koji iako ima samo četiri godine, voli i rado putuje sa nama.

caba8221-smanjena

Biznis klasa

Iz Beograda smo prvo leteli za Istanbul, gde smo nekoliko sati proveli u čuvenom biznis laundžu avio- prevoznika na aerodromu “Ataturk”. Poznato je da se čovek lako adaptira na dobre uslove, i još brže na njih navikne. Onih nekoliko kilograma viška sa kojima smo se vratili sa putovanja, i koje i dan-danas skidamo, počeli smo da dobijamo još u avionu. Non-stop su nas nudili hranom i pićem, a kuvar je na licu mesta spremao vrhunske specijalitete kao da kuva u luksuznom restoranu a ne u avionu.

Boje kao na instagramu

Čim sam, još iz aviona, ugledala ostrvo – znala sam da će mi se dopasti. Da bi ga opisali u nekoliko rečenica, ljudi se najčešće posluže citatom Marka Tvena i kažu kako je Bog prvo stvorio Mauricijus, pa tek onda po ugledu na njega raj. Složila bih se sa tim i dodala da je pisac sigurno imao u vidu i tamošnje stanovništvo, koje je divno. Prvi kontakt sa nekim lokalcem imali smo još na aerodromu. Sačekao nas je vozač koji je ujedno bio i naš vodič svih devet dana boravka tamo. Sporazumevali smo se na engleskom, ali zanimljivo je da većina žitelja ove ostrvske države ubrzo po rođenju progovori tri jezika – kreolski, francuski i engleski.
Još u vožnji do hotela shvatila sam koliko je Mauricijus lep. Rastinje je nestvarno, a boje su toliko izražene da je sve vreme izgledalo kao da se nalazimo u najdivnijoj slici na instagramu, prepunoj filtera za ulepšavanje. A moj strah da uz svu tu egzotiku idu i drugari gmizavci, dlakavi paukovi i slično, ispostavio se kao neopravdan. Na sreću, priroda je pitoma i mirna, kao i hotel u kome smo odseli, za koji odgovorno tvrdim da leči svaki umor i stres.

Mauritius

Palmina srž

Jedno od prvih mesta koje smo posetili bila je fabrika čaja, gde ne samo da smo imali priliku da vidimo plantaže i ceo proces proizvodnje, sve do pakovanja, već i da u obližnjem restoranu sa neverovatnim pogledom degustiramo oko dvadeset različitih vrsta ovog napitka. Nakon toga usledila je poseta muzeju šećera koji se zove “L’aventure du sucre”. Slično smo se proveli i u destileriji ruma, njhovog nacionalnog pića, koje osim što piju i stavljaju u razna jela. Pomislila sam da je i to jedan od razloga što je stanovništvo uvek veselo i nasmejano.
Ručali smo u prelepom zdanju “Rhumerie de Chamarel”, gde smo i prvi put probali jedan od njihovih specijaliteta – predjelo od palmine srži.

Zemlja sedam boja

Gde god da smo išli dočekivali su nas prelepi vidikovci. Jednog dana smo se odvezli do rajskog ostrva na roštilj, drugog obilazili čuda prirode poput “Zemlje sedam boja”, trećeg bili na safariju – vozili se kvadovima i imali priliku da izbliza vidimo divokoze, zebre, ogromne kornjače i nojeve. Hranili smo žirafe u zoološkom vrtu, a uz pratnju vodiča i šetali sa lavovima. Uživala sam u svemu tome, ali čini mi se da je moj Jakša uživao još više. Obožavao je trenutke koje smo uspeli da ukrademo i odemo na kupanje u uvek toploj vodi, a pravili smo i kule od najfinijeg peska.
Sa putovanja smo se vratili sa Dodoom, igračkom izumrle ptice koja je najpoznatiji simbol Mauricijusa. Ona je svuda išla sa nama, a ni danas se Jakša od nje ne odvaja. Prilikom vožnje brodićem u susret zalasku sunca potpuno neplanirano smo naišli na jato delfina. Nije mogao da sakrije uzbuđenje kad ih je video, a danas zajedno uživamo u prelepim fotografijama koje smo tad napravili, kao i u Dariovim snimcima sa dna okeana. Kako je ronjenje njegova velika ljubav, iako to nije bilo po planu, organizovao je ronjenje i uživao za svoju dušu.

Cheerful Dolphin playing in ocean waves.

Kineska četvrt

Ostrvo je potčinjavano od strane raznih kolonizatora, svi oni su na njemu ostavili nešto od svoje kulture, a meni su se najviše dopale kolonijalne kuće poput “Chateau de Labourdonnais”, kao i botanička bašta “Pamplemousses”, sagrađena u 18. veku. Impresionirali su me ogromni lokvanji i lotosi, a Budino drvo mi je poslužilo kao odlično mesto za slikanje.
Boravak na Mauricijusu ne bi bio potpun da nismo obišli Port Luis. Ovaj univerzitetski grad je prava multinacionalna prestonica gde nije samo izmešan narod, već zajedno stoje i novi, urbani tržni centri i stare katoličke crkve, džamije i hinduistički hramovi, koji su toliko šareni da izgledaju kao neke disko-kuće, a ne mesta gde se ljudi mole. Zanimljivo je videti na koje sve načine prikazuju njihovo božanstvo Šivu, kao i ogromne spomenike koje mu grade u čast.
Oduševila sam se njihovim raznobojnim, veselim autobusima i gužvom na ulicama. A ako zađete malo dalje, izvan ulickanog strogog centra, primetićete da i nije sve tako čisto. Čuvenu uličnu hranu probali smo prilikom posete Kineskoj četvrti na jednom od brojnih pokretnih kioska. Ona je uglavnom pržena, a sokovi naravno okrepljujući, ceđeni odmah tu, na licu mesta.

caba9513-smanjena

Idealni medeni mesec

Ovo je bilo drugačije putovanje od onih kakva suprug i ja organizujemo, a koja se najčešće svode na obilaske zanimljivih gradova. Iako bih volela da smo ostali duže, drago mi je da sam na Mauricijus išla organizovano. Ovo ostrvo je idealna destinacija u svakom slučaju, i ako putujete sa društvom, sa porodicom ili u paru. Nije čudo ni što mnogi odlučuju da se na njemu venčaju, ili da tu dođu na medeni mesec. Ako ste avanturista, istraživač i prija vam da putujete solo, i tad je ovo mesto savršeno za vas, jer zaista pruža raznovrsnu ponudu. Znam da ću mu se barem još jednom vratiti, ali sledećeg puta ću ostati malo duže i sigurno se ponašati potpuno hedonistički u nekom od najboljih hotela na svetu.

caba8437-smanjena

Autor: Anđelka Prpić za Gloria magazin
Foto: Privatna arhiva, Guliver/Thinkstock
Podelite sa prijateljima:
Tagovi