Igor Bojović: Samo se budale uzdaju u sreću


Direktor Pozorišta ‘Boško Buha’ u intimnoj abecedi otkriva zbog čega voli mostove, kako se u sreću uzdaju samo budale i zašto je džentlmen vrsta u izumiranju


a Albukerki
. Volim tu da skrenem.

b Beskonačno, nezamislivo omeđenom ljudskom umu, svemir koji nema kraj.

c Centar, mesto za pogodak.

č Čađ, furunica kad se iznervira.

ć Ću, ćeš, će, ćemo, ćete, će. Naučio iz pravopisa.

d Dobro drvo, jedna od lepših priča koje sam pročitao.

dž Džentlmen, vrsta u izumiranju.

đ Đevrek ili “pun stomak pa onda poezija”.

e E pa ne mogu baš sve da vam kažem.

f Fontana želja.

g Goropad, mahom ukroćena.

h Hm.

i I tako dalje.

j Ja, naravno.

k Kostolomac, što sam stariji, sve češće mi pada na pamet.

l Laž, ono što ne podnosim.

lj Ljubav, ono čime se ponosim.

m Most i sve što spaja.

n Neprijatelj, onaj koga volim da sretnem na putu.

nj Njegovo veličanstvo, recimo JA, omiljeni lik iz bajke.

o Ostrvo, kad nekoga sretnem razmišljam da li bih ga tamo poveo.

p Pucanj, posle toga je mrak pa ne vidim da pišem objašnjenje.

r Rekao sam.

s Sreća, ono u šta se uzdaju budale.

š Šta rekoh?

t Trougao, jedna od stranica piramide ka čijem vrhu čovek ide.

u Uspomena, ono čega se obično ne sećam.

v Vlast, porok koji me plaši.

z Zajam
, svakako za izbegavanje.

ž Žeton, tako mali, a tako mnogo toga rešava.

Autor: Tanja Nikolić
Foto: Dalibor Danilovic
Podelite sa prijateljima:
Tagovi