Pošto je svestan opasnosti od obolevanja, kompozitor Kornelije Bata Kovač sveo je na minimum kontakte s kolegama i prijateljima, a vreme najviše troši na sviranje klavira i gledanje filmova sa suprugom Snežanom

Kompozitoru Korneliju Bati Kovaču (78) život se drastično promenio poslednjih meseci, od početka pandemije. Vreme uglavnom provodi kod kuće, najčešće za klavirom. Stvara mahom instrumentale, koje kasnije izvodi supruzi Snežani na jednom od nekoliko instrumenata. Sa kćerkama, Kristinom, Anjom i Aleksandrom, čuje se skoro svakodnevno.

- Aleksandra i ja ne radimo ništa zajedno, ali me ona stalno zove, pušta mi ono što je komponovala, pošto sada dosta radi muziku za domaće serije. I ona me, kao i supruga, upozorava da malo usporim tempo, da se pričuvam i što manje kontaktiram sa ljudima. Ne možete od svakog očekivati da bude pošten, poput nekih kolega muzičara koje sam pozvao, a oni rekli da imaju temperaturu, da im je sumnjivo i da neće ni sa kime da se viđaju dok ne utvrde o čemu se radi. Stalno sam kod kuće, u šetnju idem samo rano ujutru, ponesem đubre da bacim. Naravno, obavezno s maskom. Obiđem krug, pošto živim u blizini stadiona Crvene zvezde, i vratim se kući, za klavir. (Pročitaj: Svoje najveće ljubavi Jelena Tinska se rado seća, ali danas biste ga teško prepoznali)

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Gloria Magazin Srbija (@gloriamagazinsrbija)

Poslednjih godina posvetio se instrumentalnoj muzici

- Nedavno sam se iznenadio kad sam shvatio da imam više od 30-40 instrumentala. Naravno, to nisu melodije sa mnogo gudača ili trubača, nažalost, sada se ne može raditi na takav način. I nisam u jurnjavi da napravim mnogo pesama i nalazim se sa pevačima i muzičarima. Kome je baš žurba, pesme može da dobije za mesec-dva.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Zdravko Čolić (@zdravkocolic.fp)

Osim po kompozicijama Indeksa i Korni grupe u kojima je svirao, publika ga pamti i po brojnim hitovima drugih izvođača. Autor je, između ostalih, i numera “April u Beogradu” i “Ti si mi u krvi” Zdravka Čolića, “Milo moje” Bisere Veletanlić, ali i “Sitnije, Cile, sitnije” Lepe Brene.

- Nisam pevačima stvarao karijere, samo sam im davao pesme. Ako je neko uspeo da od kompozicije koju sam mu dao napravi interpretaciju koju publika voli, to znači da je dobro doživeo i preneo ono što sam napisao. To je onda dobro urađen posao. Čujem se s mnogim pevačima, sa onima koji su zauzeti putovanjima malo ređe. A ima i onih koji mi se retko javljaju. (Pročitaj: Neverovatna ljubavna priča – Ketrin Zita Džons i Majkl Daglas su na prvom sastanku pričali o ovome)

 

View this post on Instagram

 

A post shared by ESC BiH (@eurovision.ba)

Poslednji put je uživo nastupao u aprilu 2019. u Ateljeu 212, kad mu je dodeljena Nagrada za životno delo Udruženja muzičara džez, zabavne i rok muzike.

- Bilo je nezaboravno, sala je bila prepuna, pre mene su nastupali dobitnici u drugim kategorijama. Dok sam sedeo u publici i slušao ih, shvatio sam da sam zaboravio melodiju koju sam želeo da odsviram. Penjući se na binu, palo mi je na pamet da sviram jednostavno, notu po notu, iz glave, s obe ruke. Jednostavno, malo bih ubrzao, pa usporio, i to je na kraju zvučalo dobro. Trajalo je 12 minuta, a kad sam završio, zamolio sam organizatore da me ne teraju da nastupam duže jer ne mogu da se setim šta sam odsvirao. Važno je da čovek vlada muzikom, onda uvek može da se snađe - tvrdi slavni kompozitor za magazin "Gloria".