Sofija Juričan: Lazanja prelivena preterivanjem


Od onog na čemu je rasla i novog bira da jede ono što joj u tom trenutku prija.

“Partnerima i prijateljima se mnogo dajem, ali i mnogo tražim zauzvrat”: Sofija Juričan o svojoj ulozi u seriji “Istine i laži”

Pratim svoj organizam i dobro se osećam. Već duže vreme imam istu idealnu kilažu i čini mi se da je moje telo fleksibilnije nego u dvadesetim, što pripisujem raznolikoj ishrani i redovnim vežbama koje jačaju unutrašnje mišiće. Neke predstave zahtevaju od mene ples i akrobacije, pogotove one namenjene najmlađima, i ja sve to radim bez problema. Izbacila sam iz jelovnika industrijske suve začine, majonez, pavlaku, margarin i jogurt. Posle podne i uveče ne konzumiram mlečne proizvode, za razliku od jutra kad volim da uzmem kiselo mleko u koje dodam bananu, nar, algu spirulinu, konopljin protein, mleveni lan, čija semenke i pahuljice od heljde. Kada mi se doručkuju jaja sa kobasicama, ja to sebi napravim.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Sofija Juričan (@sofijajurican) дана

Njene lazanje postale su urbani mit. O njima mnogi pričaju, a oni koji su ih probali tvrde da boljih nema.

Moje lazanje su bogate i verovatno je to tajna njihovog raskošnog ukusa. Koristim kore od spanaća, stavim nekoliko vrsta sira, dosta pelata, mesa i sušenog paradajza. Po njima sam poznata kada je o kuvanju reč, mada ih retko jedem. Pola grada je dolazilo kod mene na te lazanje. Uopšte, volim da je jelo bogato i da ga ima u velikoj količini. Držim se one da ako je sve pojedeno, neko je ostao gladan. Kod mene mora da pretekne. Hranu služim po principu švedskog stola. Ne volim ni da meni neko sipa, već da sama biram šta ću i koliko da uzmem i kako ću to da posložim na svoj tanjir. Tu slobodu ostavljam i drugima.

Sofija Juričan: Ne jurim trbušnjake ili izgled za kupaći kostim

Tokom boravka u Kanadi očarao ju je tamošnji roštilj, koji se služi uz sirovo povrće sa umacima.

Gostovali smo u Torontu sa predstavom “Moja ti” Ateljea 212. Sa našim domaćinima otišli smo u čuveni restoran Hemingvej da probamo roštilj, rebarca i krilca, uz koje kao prilog ide pomfrit ili presno povrće sa umakom po izboru. Veoma mi se dopalo da svež krastavac, šargerpu i brokoli umačem u odličan srednje ljuti barbikju sos i tako ih grickam. Krilca i rebarca su takođe bila fantastična. Tamo uz roštilj svi piju pivo, ali meni je uz njega dobro išao i džin tonik. U Torontu sam prvi put jela i picu sa ananasom, mada mi to nije bila namera. Poručila sam neku misleći od ananasa da je sir. Moram priznati da nije bila loša, premda nisam ljubitelj tog voća.

ČORBA ZA DESERT

Za razliku od čorbi i potaža za koje je raspoložena uvek, izbegava slatkiše.

Nemam potrebu za tortama i kolačima, jedino što uvek mogu da jedem jeste pita s višnjama ili jabukama. Generalno volim pite, posebno one sa prazilukom i sirom, ali i sa zeljem, kao i burek. Kada sam na nekom slavlju i dođe vreme za desert, ja tražim da mi opet donesu čorbu. Njih obožavam, kao i potaže. Povrće mi je redovno na meniju, kuvano, dinstano, grilovano, sveže, svejedno. Naša domaća kuhinja i dalje mi je najdraža, naročito čorbasta jela poput pasulja, zatim sarma, kupus i kormpir na sve načine. Na tome sam odrasla. Nikada ništa nisam odbijala, pa ni škembiće ni pohovani mozak. Bilo je to devedesetih kada nisu ni bile u ponudi mnoge namirnice koje danas imamo ili za njih nije bilo novca.

Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani

PAGE    1   /   2   /   3
Autor: Gloria magazin/ Mirjana Tasovac
Foto: Gloria magazin/ Jelena Jovanov
Podelite sa prijateljima:
Tagovi