Milan Živadinović: Sendvič sa šunkom i parfemom


MOJA AFRIKA

Pošto je dugo radio u Africi, do tančina je upoznao tamošnju kulturu i navike, ali je stalno bio u konfliktu sa afričkom gastronomijom.

I dan-danas sam šef u nekoliko fudbalskih akademija na tom kontinentu. Glavni grad Gane, Akra, promenio se. Danas je to velelepni megapolis gde na menijima restorana i hotela možete pronaći sve svetske kuhinje. No, sećam se kad sam prvih puta odlazio u Afriku, u Ganu konkretno, jela su bila mnogo ljuta. Sada više nije tako, ne prave ih po svome, već idu u korak sa svetskim standardima, prilagođavajući hranu navikama i ukusu turista.

Na prijemima na kojima su se služili morski specijaliteti, rakovi, školjke i retke vrste riba, uvek je pogledom i viljuškom tražio meso.

Roštilj i salata bili su moj izbor. Iako je lagana i zdrava, ribu nikad nisam voleo. A imao sam priliku da probam najbolju morsku u restoranima sa pet ili šest zvezdica. Ne prijaju mi obilni obroci. Kod nas dok se ne prežderete i ne napijete alkohola, ništa niste uradili. Prestao sam da pijem pre deset godina i ne pada mi na pamet da više liznem alkohol.

I na meridijanima na kojima se obilato koriste začini, kao što je slučaj s Dalekim istokom, tražio je evropske ukuse.

Živeo sam godinu dana u Kini. Nisam jeo njihove nacionalne specijalitete s pirinčem ili nudlama, niti sam se služio štapićima, ali nije ni bilo potrebe za tim. Svet je odavno izmenio svoju strukturu, ljudi zbog posla menjaju kontinente lako i često, pa u Aziji živi mnogo Evropljana koji žele da im budu dostupna jela iz njihovih zemalja. I da vam kažem, za mene su sve svetske kuhinje iste: francuska, engleska, arapska i turska, jedina koja se razlikuje jeste ona koju vam servira vaš mozak. A na njenom pladnju nalazi se težnja da prihvatite svakog, da probate da ga razumete i da se ne svađate sa drugačijima od sebe.

PAGE    1   /   2   /   3
Autor: Gloria magazin/ Jelena Milinčić
Foto: Gloria magazin/ Dalibor Danilović/ Guliver, Getty images
Podelite sa prijateljima:
Tagovi