Milan Živadinović: Sendvič sa šunkom i parfemom


Kako izbegava preterivanje u hrani i piću, fudbalskom treneru Milanu Živadinoviću uvek je bilo važnije kako miriše i kakvu košulju nosi nego koju vrstu pečenja ili roštilja naručuje u kafani

Mada je kao fudbaler i trener proputovao svet nekoliko puta i imao priliku da proba jela većine nacionalnih kuhinja, kao i da jede na mestima o kojima neki ne mogu ni da sanjaju, Milan Živadinović (74) oduvek se hranio kao vrabac. Tačnije, njegove navike u ishrani nisu se promenile odmalena.

Nikad nisam bio veliki gurman. Odrastao sam na Lionu, kraju grada koji je bio poznat po sportistima, posebno po fudbalskom klubu Hajduk. Svi smo bili siromašni, isti, i niko nije voleo da odskače. Naši roditelji su bili drugačiji nego ovi danas, drugačije su bile i ulica i škola. Niko tada nije kupovao diplome. Bio sam skroz odličan učenik, sa samo jednom četvorkom iz crtanja. U mojoj generaciji je bilo velikih ljudi. Tu mislim na Katarinu Jovanović, prvakinju Jugoslavije u šahu, Radomira Ličinu, vlasnika lista Danas, Ratomira Vučkovića, sina generala Vučkovića. Bili smo drugari, lopta nas je vezivala, a Crvena zvezda držala zajedno. Kad se imalo para, za doručak smo jeli burek, pa posle do sedam uveče pili vodu. Ako stignete kući na vreme, tamo bi vas sačekao pasulj, krompir, u retkim prilikama sarma. Večeru bismo prespavali. Bili smo siromašni, ali srećni. Nikad bahati. Međutim, sve se to sad izgubilo, došli su neki novi, čudni tipovi iz mesta sa čudnim imenima i oni su uništili sve. Ne znam da li iko danas ima pravu sliku o tome kako se nekad živelo u Beogradu.

PAGE    1   /   2   /   3
Autor: Gloria magazin/ Jelena Milinčić
Foto: Gloria magazin/ Dalibor Danilović/ Guliver, Getty images
Podelite sa prijateljima:
Tagovi