Marija Egelja: Gastronomske majstorije iz maminog kuvara


Voditeljka vremenske prognoze i zaštitno lice Televizije Pink dan započinje čašom tople vode i smutijem, majstor je za palačinke, ne usuđuje se da sprema složena jela naše nacionalne kuhinje, a još pamti ukus žabljih bataka koje je probala u Italiji

Voditeljka vremenske prognoze i zaštitno lice TV Pink Marija Egelja (28) voli da jede, ali veoma vodi računa o tome šta i kad joj se nađe na tanjiru, kao i o količini. Izbegava kasne obroke, masnu i previše začinjenu hranu, pa kad uveče ogladni, umesto jela najčešće popije čašu vode. Ali zato ujutru, pošto radi Jutarnji program, uzima energetski jake namirnice kako bi mogla normalno da funkcioniše do ručka.

– Dan započinjem čašom tople vode i limunadom, zatim, dok sam na poslu, najčešće pojedem pecivo od integralnog brašna ili smuti sa čija semenkama, koji uglavnom napravim kod kuće, s voćem i povrćem koje zateknem u frižideru. Najradije koristim cveklu, rukolu, čeri paradajz, ovsene pahuljice i obavezno neko citrusno voće. U zavisnosti od toga koliko želim da bude gusto, dodam vodu, sojino ili kravlje mleko, pa dobijem ukusan napitak koji mi daje dovoljno energije do kraja radnog dana. Potom odlazim na rani ručak. Trudim se da taj obrok bude lagan i na meniju su mi uglavnom salate s povrćem i piletinom ili biftekom. Poštujem pravilo da tokom dana treba smanjivati količinu hrane koja se unosi u organizam, pa mi je večera obično skromna.

POČETNICA

Marija priznaje da nije baš vrsna kuvarica, ali nikada neće ostati gladna. Vešto sprema palačinke, svoju omiljenu poslasticu.

– Obožavam da ih pravim, čak ih bacam uvis i okrećem u vazduhu, a najradije ih jedem u kombinaciji s kvalitetnim džemom. Idu mi od ruke i jednostavnija jela, posebno ona koja se služe za doručak, kao što su pržena ili kuvana jaja, međutim, ne bih uspela da se “izborim” s kompletnim ručkom. Znam, recimo, da ispržim ili ispečem meso, ali ne i da spremim nešto komplikovanije, poput punjenih tikvica ili musake, za koje je moja mama pravi ekspert. Od nekih, uslovno rečeno, modernijih jela omiljena su mi razna rižota, morski plodovi i suši. Iako nikad nisam bila u Japanu, obožavam tu zemlju i rado jedem u beogradskim restoranima specijalizovanim za japansku hranu. Volim i italijansku kuhinju, njihove paste, fokače i druge stvari od testa stvarno su nenadmašne.

Ni istočnjačke delicije nisu joj strane, posebno miksevi slatkog i slanog, kiselog i ljutog.

– Ta mešavina je sada sve prisutnija i kod nas. Sviđaju mi se spojevi različitih ukusa. Rado jedem, recimo, suve šljive umotane u slaninicu ili pršutu. Takođe, često kombinujem razno povrće i voće u salatama u koje obično ide i meso, to mi je idealno za leto. Omiljeni su mi paradajz, krastavac, rukola, krompir, lubenica, trešnje i breskve.

S obzirom na to da je esteta, da bi nešto probala, to mora da joj se svidi na prvi pogled.

– Uglavnom posećujem restorane gde se mnogo pažnje, pored ukusa, posvećuje i aranžiranju jela. Ne mogu jesti hranu čiji izgled mi se ne dopada. Kad je reč o zavođenju namirnicama, nisam iskusila takve momente, obično hrana zavede mene, a ne ja nekog njome. Ali, s vremena na vreme, recimo jednom u tri meseca, imam običaj da dečku pripremim neki zanimljiv obrok. Mnogo češće odlazimo u romantične restorane.

NEOTPORNA NA KOLAČE

Premda retko kad dobija inspiraciju da stane pored šporeta, ponekad se osmeli da spremi neku pastu ili meso.

– Kuvam po maminim ili receptima drugarica, i to relativno jednostavna jela. Dosledno se pridržavam uputstva, nisam od žena koje na internetu traže nove recepture i usput ih menjaju, dodajući im lični pečat. Kad su u pitanju začini, prilično sam skromna, stavljam samo morsku so i biber, jer ne volim previše začinjenu hranu. Nedavno sam iz Turske donela njihove tradicionalne začine, ali nisam još stigla da ih upotrebim. Jednostavno, nemam istraživačkog duha, a i ne volim kad posle spremljenog obeda moram da sređujem kuhinju, taj posao mi je baš zamoran.

Posebno voli slatkiše, oni su joj ljubav odmalena, a ni danas ih se ne lišava.

– Obožavam sve vrste kolača koje moja mama sprema, za razliku od torti, koje izbegavam. Naravno, tu su i druge poslastice, kao i čokolade, ali se trudim da ih jedem u razumnoj meri, da ne bih imala problema sa viškom kilograma. Bakine starinske palačinke sa domaćim džemovima su neprevaziđeni slatkiš, baš kao i tradicionalna srpska jela poput kiselog kupusa ili podvarka s mesom, uz koji je ranije, kad sam bila mala, obavezno išla proja s domaćim kiselim mlekom, koje ne može da se meri sa industrijskim koje nam je danas dostupno. Tu proju sam naučila i da pravim, zahvaljujući mami koja mi je dala recept.

Premda voli srpsku kuhinju, izbegava pojedine specijalitete o kojima se kod nas pripoveda kao o mitu, uz poštovanje.

– Kad čujem šta sve ide u pihtije, nemam ni najmanju želju da ih probam. Ne jedem ni džigericu, kavurmu, švarglu i krvavicu. Jednom sam na gostovanju sa foklorom u Italiji u slast pojela žablje batake, koji su bili servirani sa krompirom. Bili su, doduše, manji od pilećih, ali lepo spremljeni, ukusni, i jednostavno su nam se lepili za prste. Svi smo bili oduševljeni, a tek kad smo sve smazali, vođa puta nas je pitala da li znamo šta smo uopšte jeli. Odgovorili smo uglas pileće batake, a ispostavilo se da su bili žablji. Da sam to znala, sigurno ih ne bih ni okusila, što bi, ispostavilo se, bila velika greška.

Autor: Gloria magazin/Tanja Nikolić
Foto: Jelena Jovanov, Dalibor Danilović
Podelite sa prijateljima:
Tagovi