Kuhinja Dušice Novaković: prstohvat bakinih saveta

Autor:

23.09.2016 16:35

Foto:

Foto:



Dokazana gurmanka, koja je odmalena vegetarijanac jer joj ne prijaju ni miris ni ukus mesa, ipak ga koristi da bi spremala razna jela za svog dečka, a kad na red dođu poslastice, u pomoć joj priskače njena majka Mira.

Glumica Dušica Novaković (32) odmalena je vegetarijanac, pošto joj ni miris ni ukus mesa ne prijaju. Ali, priznaje da obožava da jede i da je “težak” gurman, a najomiljenija joj je italijanska kuhinja, bez koje ne može da zamisli život, kao i slatkiši, posebno oni starinski, poput rozen ili doboš torte, vanilica...

- Kad god prođem pored neke pekare ili poslastičarnice i zamirišu vanilice, odmah uđem i kupim bar sto grama. Ti mirisi me vrate u detinjstvo, baš kao što i sad pamtim aromu domaćih kora za rozen-tortu, koje je moja mama Mira spremala i pekla na prevrnutom plehu. Uz nju i baku Micu muvala sam se u kuhinji još kao sasvim mala devojčica. Mama je ekspert za slatkiše i stalno ih pravi, što za ukućane, što za komšiluk, a kad god je bilo zgodno, nudila sam joj pomoć oko doboš ili neke druge torte. I to uvek iz jednog razloga - da bih mogla da pojedem ostatak fila. Obožavala sam onaj čokoladni, bogatog ukusa, i jedva sam čekala da završi, pa da se “bacim” na vangle i šerpe. Naravno, bila sam dobrovoljac i kad je pravila sitne kolače, rafaelo ili keks kuglice. Formirala bih jednu ili dve, a pojela četiri. Stvarno ne mogu da odolim domaćim kolačima, a ni domaćoj kuhinji.


Odrasla je u Gornjem Milanovcu, u vreme kad se kućna vrata uveče nisu zaključavala i kad je svako svakoga znao. Detinjstvo je provela kod bake u selu Vrbava, blizu manastira Vraćevšnica, i uživala je u domaćem paradajzu, krastavcu, paprikama, siru, kajmaku.

- Ne mogu ni da zamislim da probam “fabričko” povrće, jer sam odrasla na paradajzu “volujsko srce”, koji ima poseban miris i ukus. Ovi današnji su mi nekako plastični, kao i paprika ili krastavac. I sad se sećam onih jela sjajnog ukusa, koja su divno i mirisala, poput bakine pite sa sirom, od kora koje je sama razvlačila, s domaćim jajima i kajmakom, pečene u smederevcu, s hrskavom koricom. Baka i mama su me naučile da spremam testeninu, tu veštinu savladala sam još kao dete, pa sad pravim i rezance za supe i čorbe, ali i taljatele za italijanske specijalitete. Oni su mi omiljeni, u pastama baš uživam, a često pravim onu sa sirom, ali umesto četiri, stavim bar šest ili sedam vrsta, pošto ima toliko dobrih sireva. Rado spremam i pastu s paradajzom i nekoliko vrsta pečuraka, a kad na red dođu kolači, onda u pomoć zovnem mamu i tražim recept, jer ne mogu da zapamtim sve. Uostalom, čemu drugo služe mame nego da pomognu u kuhinji? Šalu na stranu, fascinantno mi je što moja celog života odokativno meri so i šećer. Obično kaže prstohvat. I nikad nije pogrešila.

Iako je vegetarijanac, Dušica je zbog dečka naučila da sprema meso, jer kaže da nije fer da ga drži na dijeti.

- Moj dečko je pravi mesaroš, i zbog njega sam savladala i pripremu sarme, punjenih paprika, raznog pohovanog mesa, ćufti, bifteka. U početku mi je on pokazivao na kojoj temperaturi se šta peče, ali brzo sam se izveštila. Naravno, dok kuvam, probam sos ili začine, da bih pronašla pravu meru.

Mama joj je priskakala u pomoć i kad se osmelila da napravi ćufte i musaku, koju obožava, ali bez mesa.

- Za dečka i goste spremam klasičnu, jer to što ja ne jedem, ne znači da i drugi treba da se žrtvuju. Bar tako su me naučili roditelji, pošto se za mene uvek spremalo posebno. Kad pravim rusku salatu, uvek odvojim malo za sebe, a u ostatak dodam ćureća prsa.

Dušica ponekad uzme parče ribe kad se nađe na slavi kod prijatelja, da ih ne bi uvredila, a ističe da je vegetarijancima mogućnost izbora neograničena.

- Ima toliko mnogo voća i povrća da zaista možemo da biramo. Uostalom, obareni pirinač, uz soja sos i neku zelenu salatu, odličan je i vrlo zasitan obrok. Ima toliko raznovrsne hrane koju ljudi možda ne bi ni jeli da nisu zdravstveno uslovljeni.

Zbog posla često putuje i u prilici je da proba i razna nacionalna jela. Trudi se da u svakoj zemlji koju poseti naruči specifične specijalitete. Bila je u Španiji, Italiji, Turskoj, Grčkoj, Egiptu, i svuda je tražila da joj pripreme tradicionalnu hranu, ali bez mesa. Jedino u Mađarskoj nije probala čuveni gulaš.

- Na taj način spoznam jela i recepte, kako bih kasnije mogla da ih i sama spremam. Stvarno mnogo volim dobru i ukusnu hranu.

Dan ne može ni da zamisli bez dobrog voćnog šejka, koji joj podigne energiju da bi mogla da se nosi s brojnim obavezama.

- Vodim računa da unosim što više vitamina, pošto se bavim takvim poslom da mi je energija neophodna. Kad znam da ću čitav dan biti van kuće, obavezno ponesem jabuku ili bananu, a uvek imam i bademe, indijski orah ili neko drugo koštunjavo voće u tašni. Za svaki slučaj.
Energija joj je neophodna kad radi teške ili zahtevne mjuzikle, kao što su “Mama Mia!”, “Cigani lete u nebo”, “Čikago” ili “Glavo luda”. Uoči predstave ne jede neki težak obrok, radije u toku dana ima nekoliko manjih i lakših, da bi mogla da peva, pleše i glumi.
- Trudim se da se zdravo hranim, jer sam ubeđena da onako kako se hranimo, tako i izgledamo.

Komentari. (0)

Loading