Ivona Pantelić: Put do muškog srca vodi preko musake


MAGIJA MAMINOG RUČKA

Dok je bila mlađa, hrana joj nije bila bitna, ali sada je ta vrsta hedonizma kod nje sve izraženija.

– Kao dete bila sam izbriljiva, nisam volela kuvana jela kakva najčešće prave sve mame i bake, a sada uživam u njima. Sa kćerkom Mašom često odem kod moje mame na ručak, iako ponekad teško uklopamo sve obaveze. Znači nam taj mali ritaul, u tih sat-sat i po obedujemo, pričamo o tome šta nam se dešavalo i osetimo čar porodičnog okupljanja za trpezom, koja se izgubila u ovom brzom životnom ritmu. To je magija maminog ručka.

Ivonina mama je majstor za punjene paprike, musake, pohovano meso, faširane šnicle, pire krompir.

– Pridržava se tradicionalnog jelovnika, a kćerka i ja se nismo ozbiljno potrudile da joj promenimo kuvarske navike od pre tri-četiri decenije. Ako bismo to i htele, trebalo bi nam vremena za takav ozbiljan projekat, a njega najmanje imamo. Ponekad mislim kako bi to bilo potpuno besimisleno, a nekad razmišljam da ne bi bilo loše kada bismo joj uvele bar dva nova, zdravija jela.

Voli i maminu sarmu, razna jela s povrćem, potaže od tikvica, karfiola, bundeve, brokolija, ali vrhuncem gozbe smatra pečeno prase sa ražnja.

– Pečenje jedem sa kupus salatom i renom, i ništa ne može sa tim da se meri. Ljubitelj sam i specijaliteta južne Srbije i Makedonije kakvi su ajvari, ljutenice, odnosno paprike na sto načina, kao i dobrih, punomasnih sireva i domaćih pita. Prija mi i italijanska kuhinja, ali mi je ponekad dosadna. Često letujem u Turskoj i iznenadila sam se koliko tamo koriste povrće, pre svega peršun, a imaju i divne pomorandže koje uspevaju u Antaliji.

Nedavno je u Beču jela razne vrste sušija.

– U jednom japanskom restoranu sa Mišlenovim zvezdicama prvo sam uživala gledajući kuvare kako spremaju suši. Inače ga ne naručujem bilo gde, ali tamo sam se, da li verujući zvezdicama ili Japancima, usudila da degustiram i neke ribe koje pre nisam smela da probam.

Kao vrsni sladokusac pravi razliku u ukusima, ali ne uspeva da otkrije sve začine.

– Pokušavala sam to, međutim, ne mogu da dokučim baš sve. Moja kćerka je mnogo bolja u toj disciplini, koja mi se i inače dopada kod ljudi. Kad vidim da neko poseduje taj talenat, prenesem to na njegov karakter generalno i takve osobe doživljavam kao vrsne analitičare. Volim kad kod muškaraca prepoznam tu vrstu prefinjenosti.

Nastavak teksta na sledećoj strani…

PAGE    1   /   2   /   3
Autor: Gloria magazin/Zorica Zarić
Foto: Jelena Jovanov, Guliver/Getty images
Podelite sa prijateljima:
Tagovi