Ivan Đorđević Džudi: Četiri bele strasti


Glumac Ivan Đorđević Džudi ima vitku figuru i nema problema sa povišenim vrednostima glukoze i holesterola, iako bez ustezanja jede gurmansku hranu u kojoj dominiraju brašno, šećer, so i mast

Kako je odrastao u predelima kulinarskog raja, na teritoriji Banata i Bačke, glumac Ivan Đorđević Džudi hteo – ne hteo postao je gurman koji s velikom strašću uživa u pripremi i konzumaciji različitih jela. Ne prihvatajući moderne tendencije, oslanja se na tradicionalan način ishrane u kome su uvek dobrodošli zaprška, začini, brašno i mast.

Milica Zarić i Marko Živić: Prasetina je najukusnija na premijeri

– Stasavao sam na kuhinji Bačke i Banata. Moja mama je Mađarica iz Sombora i spremala je jaka, obilno začinjena domaća jela, dok su preci sa očeve strane držali pekaru i po toj liniji rano sam zavoleo sva peciva – objašnjava Ivan i otkriva da je u ranom detinjstvu izučavao kulinarski bukvar: – Iako sam rođen u Zrenjaninu, do sedme godine sam živeo u Somboru pošto je moj otac bio angažovan u tamošnjem Narodnom pozorištu. Stanovali smo u kući s dvorištem u kome se često kuvalo u kotliću. Uglavnom paprikaš i riblja čorba, a ribe smo imali stalno jer je moj deda po majci bio alas. Kako me je kuvanje interesovalo, uvek sam se nudio da pomognem, prinesem nešto za kotlić, dodam začine i povrće. Prvo jelo skuvao sam kao desetogodišnji dečak. Bile su to juneće šnicle u paradajz sosu. Mama je bila u bolnici na dežurstvu i preko telefona mi je diktirala šta treba da uradim. Jedina mana im je bila što sam ih presolio, sve drugo ispalo je odlično.

MAGIJA ZAPRŠKE

Nastavio je da uči i upija znanja, da bi skoro dvadeset godina kasnije opet stao kraj šporeta.

– Godinama nisam kuvao, čak ni dok sam bio student u Beogradu. Snalazio sam se nabavljajući bonove za studentsku menzu, uz to su mi roditelji slali pakete iz Zrenjanina, ali najviše sam se oslanjao na brzu, suvu hranu. Iako sam ga obožavao, burek mi se smučio koliko sam ga često jeo. Toliko mi je bio lep i zanimljiv život u Beogradu da nisam imao vremena za kuvanje. Sa kulinarskom praksom nastavio sam tek kad sam se oženio i dobio dvoje dece. Pripremam obroke skoro svaki dan. U početku sam znao da zatražim neki savet od supruge, njene ili moje mame i kuma koji je profesionalni kuvar. Sada to činim ređe. Umem sve da napravim, a najčešće spremam testeninu na sve moguće načine. To mi je praktično jer brzo bude gotovo, a i deca vole pastu. Za slatkiše nisam dobar majstor, mada ih obožavam. Njih kupujem, obično doboš tortu.

Nataša Miljković: Dobre priče i zalogaje delim samo s najbližima

Ne zanimaju ga finese u tanjiru i za stolom, već samo savršen ukus.

– U kuhinji mi je najvažnije da imam dobru cediljku za testeninu i jedan oštar univerzalni nož. Sve drugo je nebitno. Ne marim za serviranje i dekorisanje hrane. Bitno je samo da dobro miriše i da je ukusna. Što se mene tiče, i escajg može da bude rasparen. Jednom sam u sladak kupus umestio slatke sipao ljutu papriku. Deci se nije dopao, međutim, supruga i ja smo ga pojeli. Volim zapršku. Kažu da nije zdrava, ali sam se navikao na nju. Trudim se da je izbegnem koliko mogu, što mi ne polazi uvek za rukom. Gurman sam tradicionalista i ne marim za novine u kulinarstvu. Smuti, na primer, nikada u životu nisam probao, deluje mi potpuno nezanimljivo. Jedino što bih još voleo da umem da pravim jeste teksaški roštilj, koji se priprema u posebnom smokeru u kome je plamen odvojen od mesta gde se peče meso. Nedavno sam probao to jelo u Beogradu i oduševio sam se. Termička obrada traje satima, posle čega se meso sa rebara i plećke samo odvaja od kostiju. Planiram da u Zrenjaninu napravim improvizovani smoker i spremam meso u njemu. Tradicionalni srpski roštilj sam već odavno odlično savladao.

ŠKARPINA U DRUŠTVU ZVEZDA

Na setovima filmova i serija imao je interesantnih gastronomskih iskustava.

– Na snimanju filma “Zaspanka za vojnike” uživao sam u domaćoj kuhinji, koju najviše volim. Bili smo u Banatu, u Beloj Crkvi, gde su nam iskusni kulinari spremali lokalne gurmanluke, a posebno bih izdvojio čorbast pasulj i gulaš. Najveće iznenađenje doživeo sam kada sam bio angažovan na ostvarenju “Koriolan” pre desetak godina. Tamo mi je sve, od audicije pa nadalje, bilo neočekivano. Kada sam došao na kasting, dočekao me je lično režiser Rejf Fajns. Prošao sam i dobio ulogu koja je podrazumevala scene sa Džerardom Batlerom. Snimao sam samo jedan dan. Nešto ranije svi su mi rekli da iskoristim tu jednu priliku i dobro razmislim šta ću tražiti za jelo. Kasnije sam shvatio i zašto. Na setu smo imali ogroman pokretni a la kart restoran, sa raznim specijalitetima. Mogli smo da naručimo šta god poželimo. Bili su angažovani vrhunski kuvari, a izbor hrane je bio impresivan. Uzeo sam škarpinu sa nekim prelivom, koja je bila toliko lepa i slasna da sam odlučio da preskočim desert kako ne bih pokvario njen ukus.

Anđela Jovanović: Zašto je sarma apsolutna kraljica srpske kuhinje

Uprkos tome što jede često i raznovrsno, vitke je linije.

– Gurman sam od detinjstva, ali imam dobar metabolizam i moja težina ostaje ista koliko god hrane da konzumiram. Jedino sam između desete i dvanaeste godine bio malo bucmast. Dugo sam trenirao džudo, a posle sam počeo rekreativno da igram basket i stoni tenis i da plivam. Poslednjih meseci mnogo sam snimao i nisam nalazio vremena za fizičke aktivnosti, ali početkom 2019. vratio sam se u bazen.

Autor: Gloria magazin/Mirjana Tasovac
Foto: Jelena Jovanov, StockFood
Podelite sa prijateljima:
Tagovi