Isidora Minić: Pihtije su najslađe udvoje


Kako je rano ostala bez mame, glumica je osnove kulinarstva učila od tate, sada sa suprugom često sprema kineske i tajlandske specijalitete, ali za praznične gozbe obavezni su nacionalni specijaliteti, pre svega ‘srpski slani puding’

Odrastajući uz oca, jer je rano ostala bez majke, glumica Isidora Minić (44) zavolela je domaću kuhinju: sarmu, musaku, pasulj, ali ubedljivo prvo mesto na njenoj listi gurmanluka “drže” pihtije. Njih obožava, posebno kad su praznici i kad sa suprugom Milanom Lučićem uživa u pravim gozbama. Na jelovniku su tada obavezni i kupus sa mesom i torta pavlova. Tata, osamdesetogodišnji slikar Branimir Minić, naučio ju je osnovama kulinarstva, a uz muža je počela da savladava i moderne trendove pa sve češće u četiri ruke spremaju kineske, tajlandske i arapske specijalitete.

– Tata je često pravio ručkove i večerinke za familiju i prijatelje tako da sam uz njega i ja zavolela kuvanje. Bio je majstor za pasulj, sarmu, musake i razna variva, jedino nije bio vešt sa kolačima. Umeo je da ispeče palačinke, i to maksimalno šest komada, jer su bile malo deblje s mnogo fila. Svojevremeno, dok sam se zabavljala s jednim momkom, kod njega u porodici palačinke su pekli kao na traci, tanke kao flis papir, i filovali ih sa malo namaza pa bi svako smazao po dvadesetak. Kad su videli koliko ja stavljam džema ili krema, šokirali su se. Ali to je fora, onda ne možeš da pojedeš više od dve-tri.

Uz priznanje da joj kolači ne idu baš od ruke, prepričava nedavni pokušaj pripreme rolata od kestena.

– Poželela sam da ga napravim jer je delovalo veoma jednostavno. Sve sam uradila po uputstvu, međutim, kad je trebalo da izručim rolat iz posude, smesa se lepila i bila gnjecava. Gurnula sam je u friz da “odleži” šest meseci pa da je bacim, jer mi je bilo žao da to uradim odmah.

Njena majka, legendarna glumica Neda Spasojević, preminula je kad je Isidori bilo osam godina. Zbog toga, ali i činjenice da se mama nije preterano bavila kuhinjom, nije nasledila nijedan njen recept.

– Mama nije kuvala, barem da se ja sećam. Moja baka je bila iskusna domaćica, a mama je vaspitavana da se ne bavi kućnim poslovima već samo onim što voli i što joj je kasnije postalo profesija. S druge strane, tata je kuvao još kao momak tako da su se njih dvoje lepo uklopili.

ORIJENT EKSPRES LONAC

Svesna da je muškarac u kuhinji mač sa dve oštrice, bila je pragmatična.

– Moj suprug Milan voli da sprema obroke, ali ja sam ta koja posle satima rasprema haos koji ostane za njim. Zato je idealno kad kuvamo u četiri ruke, ja sve iseckam, oljuštim i pripremim, a on je glavni majstor, određuje šta i kad ide u šerpu, koliko začina treba i slično. Njegova specijalnost su jela orijentalnih kuhinja: kineske, tajlandske i arapske. Oboje smo gurmani, ali nismo od onih na kojima se to ne vidi pa često držimo dijete. Odnosno, mesec dana vodima računa o svakoj kaloriji, a onda uživamo u hrani. Hvala bogu zdravi smo, ali svejedno moramo da pazimo šta jedemo, što zbog zdravlja, što zbog izgleda.

Suprug je i “glavni krivac” što je nedavno u kuhinji provela nekoliko sati.

– Pravila sam večeru za prijatelje, naše kumove, i Milan je predložio da ispečem gusku. Pošto je to malo zahtevnija vrsta mesa, prvo sam je dan ranije usolila i pobiberila, izrendala sam korice od limuna i pomorandže i njima je dobro namazala. Pomorandžu i limun sam ubacila u gusku. Sledećeg dana sam je pekla više od tri sata, na svakih deset minuta zalivala sam je masnoćom kako bi bila sočna. Bila je veoma ukusna, svi su bili zadovoljni. Kao prilog sam ispekla krompir u istoj toj masnoći pošto je ona fantastična. Ne sprema se to svaki dan.

Komplimente za kulinarsko umeće najčešće dobija od supruga i kumova i kolega Milice Mihajlović i Voje Brajovića.

– Lepo je kad me Milan pohvali, onda imam inspiraciju da kuvam. Milica i Voja su to učinili kad sam im jednom prilikom poslužila zeca. Inače, stan nam je mali pa ne možemo da pravimo gozbe. Najčešće spremam klasična jela, a kad se vratimo sa nekog putovanja, osmišljavam takozvane tematske večeri. Letos smo bili u Istri i u Italiji, odakle smo doneli vina, sireve, testenine i sušeni paradajz sa Sicilije, pa sam društvo počastila specijalitetom od tih namirnica, sa pestom koji sama pravim jer gajim bosiljak na terasi.

Iako je prošle jeseni mislila da se ne bavi zimnicom, nije odolela i ostavila je nekoliko tegli mešane salate, a prvi put je kiselila kupus.

– Nekad je to radio tata, pa sam odlazila da “pozajmim” glavicu-dve. Sad sam htela da proverim da li ja to umem, i baš mi je dobro ispao, gotovo smo ga pojeli. Svi su tražili da im donesem malo, tako da ga uskoro neće biti.

POZORIŠNE GOZBE

Ranije su glumci imali običaj da posle jubilarnih predstava naprave gozbe u pozorištu.

– Neko bi doneo hranu, drugi piće, i to je uvek bilo malo slavlje. Pamtim kad smo u “Pužu”, gde smo u jednom danu igrali po nekoliko predstava, redovno zajedno obedovali. Ja sam donosila proju, a jedna koleginica domaću paštetu. Bilo je toga i u Ateljeu 212. Recimo, Gorica Popović nas je redovno radovala kolačima. I sada neko, kad napravi nešto dobro u većim količinama, ume da iznenadi ekipu. Nedavno sam mesila štrudlu sa orasima i ponela sam je da se počastimo uz kafu.

Poznato je da glumci obično snimaju po ceo dan. Prethodnih decenija najčešće su jeli iz pekare ili su im iz obližnjih kafana donosili hleb i pljeskavicu.

– U principu, ne volim da jedem na setu. Možda to i nije zdravo, ali ne mogu da funkcionišem punog stomaka. Ranije nisi mogao da zamisliš da neko ne konzumira meso, ali kad je to postalo moderno, svi smo hrlili da budemo vegetarijanci jer su oni dobijali pristojnije obroke, povrće i salatu, ne samo hleb i meso. Danas je na snimanjima veći izbor hrane, ali daleko je to od onog što sam iskusila u Sloveniji, gde su nam sve vreme na raspolaganju bili voće, ceđeni sokovi, sendvičići, kolačići, jogurti. Ali dobro, idemo napred, valjda ćemo dostići standarde koje uveliko imaju na Zapadu.

U dosadašnjoj karijeri nije morala mnogo da se ugoji ili da smrša zbog uloge, ali bilo je dosta situacija kada je “petljala sa klopom”.

– U predstavi “Avgust u okrugu Osejdž” igram Indijanku, seckam salatu, čistim voće, opslužujem hranom ostale. U “Skakavcima” sam i jela, i to mi je jedna od omiljenih uloga. Ne zbog hrane, već zbog samog lika.

Autor: Gloria magazin/Zorica Zarić
Foto: Jelena Jovanov, StockFood
Podelite sa prijateljima:
Tagovi