Goran i Kristina Paskaljević: Sveta zajednica ribe i masline


Iako su putujući po svetu uživali u bogatom ukusu povrća u Indiji, gusenicama u Meksiku i različitim vijetnamskim gurmanlucima, reditelj Goran Paskaljević i njegova supruga Kristina najradije biraju lagana mediteranska jela

Reditelj Goran Paskaljević (71) od najranijeg detinjstva birao je hranu. Od bake Natalije, koja je o njemu brinula do šesnaeste godine, naučio je da jede dok se ne zasiti, a ne dok ne pojede sve iz tanjira. Drugi savet koga se drži čitavog života jeste da jede i pije ono najbolje što sebi može da priušti, jer je baka uvek govorila da je “ono što stavljaš u sebe najvažnije, pošto tvoje telo nije kanta za đubre”. Sa tom kulinarskom mudrošću u potpunosti se slaže Goranova supruga Kristina.

Iva Ilinčić i Mina Sovtić: Kazna za čokoladni greh

Veoma sam joj zahvalan na tim dragocenim savetima, pošto se nikad nisam previše gojio. Baka, koja se za dedu, bečkog đaka i vlasnika privatne apoteke u Nišu, udala u 18. godini, nije znala da kuva. Deda Borislav doveo je kuvaricu iz Beča koja je baku šest meseci učila tajnama austrijske kuhinje, pa je postala vrsna kuvarica i, pored ostalog, pravila sjajne kolače. U kući je, zbog apoteke, bio ogroman frižider, koji je stalno bio pun najfinijih slatkiša, poput rum i saher torti, raznih štanglica kojima nikako nisam mogao da odolim. Baka nije baš bila vešta u pripremi srpskih specijaliteta, a uz nju se nisam ni trudio da bilo šta naučim, pa umem samo da skuvam jaja – priznaje Goran.

SARMA SA KONJAKOM

Poznati filmski reditelj, kog je posao vodio širom sveta, izuzetno je radoznao i otvoren za nova gastronomska iskustva. Poslednjih 25 godina u braku je sa Francuskinjom Kristinom, pa je i normalno da mu je francuska kuhinja vrlo bliska.

Brajan Rašić: Na večeri sa Eltonom Džonom, Kitom Ričardsom i Flojdima

Kristina fantastično kuva, ne samo francuska nego i srpska jela na francuski način. Svako ko je probao njene sarme sa suvim mesom i konjakom kaže da su najbolje. Odlično sprema i kolenicu sa krompir pireom, začinjenu provansalskim travama. I mada francusku kuhinju smatram najrafiniranijom na svetu, najradije uživam u italijanskoj, jednostavnija je i ima mnogo više ribe. Dobra riba, vino i masline sasvim su mi dovoljni za vrhunski užitak. Volim i kvalitetan biftek, ali oboje smo poslednjih godina meso sveli na minimum, jedemo ga možda jednom nedeljno.

Kristina ističe da su pre nekoliko godina bili na ivici da potpuno pređu u vegetarijance zbog ljubavi prema životinjama, ali od te ideje su odustali.

Dušica Spasić i Sanja Dragićević Babić: Poezija o prvoj jutarnjoj kafi

Kod kuće pretežno kuvam francusku i italijansku hranu, a najmanje srpsku, ona je uglavnom rezervisana za restorane u koje odemo s vremena na vreme. Najvažnije mi je da sastojci budu kvalitetni, onda je i obrok ukusan i zdrav.

S obzirom na to da se Goranov sin Vladimir oženio Kineskinjom Đin Đin i da uskoro s njom i kćerkicom Aj Ping dolazi iz Kanade u posetu, spremaće i kineske specijalitete.

Kako volimo azijsku kuhinju, siguran sam da će nam Kristina servirati zanimljiva jela. Moja supruga se odlično snalazi za šporetom. Kad me pita šta bih da jedem, a ja otvorim frižider i kažem: “Pa šta ćeš da skuvaš kad nema mnogo toga”, ona samo odvrati da je jasno da ne umem da kuvam, jer ona i od malog izbora namirnica spremi odličan obrok.

Dragana Varagić: Grešni ukus zabranjenog voća

Goranu prija začinjena hrana i obično se “lažno” predstavlja kao Nišlija, iako je zapravo rođen u epicentru Beograda.

Gastronomska avantura Mine Lazarević: Majstor za pihtije i česnicu

Obožavam začinjena, posebno ljuta jela. Toga je bilo u izobilju u Indiji, gde smo snimali moj prošli film “Zemlja bogova”. Mada, iskreno, čak i oni ponekad preteraju u ljutini. Indija je neverovatna, a više od 70 odsto njenog stanovništva jesu vegetarijanci. Dok smo radili film, bili smo izolovani u jednom luksuznom kampu u podnožju Himalaja, u kome su vladali posebni uslovi: alkohol je bio zabranjen, a hrana samo vegetarijanska. Služili su nam pirinač i sočivo na razne načine, kao i različite vrste povrća, sa dosta začina, pre svega kurkume. Ona je izuzetno zdrava, što potvrđuju i neke studije kojima je dokazano da je među Indijcima procenat obolevanja od raka najniži na svetu. Oni koji nisu vegetarijanci u Indiji od mesa jedu piletinu i jagnjetinu. Još pamtim ukus fantastičnih jagnjećih pikljeva koje sam jeo kod glavnog glumca Viktora Benerdžija, koji ima kuću na obroncima Himalaja. Bili smo njegovi gosti mesec dana i za to vreme isto jelo nije posluženo dva puta.

GASTRONOMSKA RADOZNALOST

Paskaljevići se trude da ispoštuju običaje za najvažnije hrišćanske praznike, pre svega Uskrs.

Nisam vernik koji odlazi u crkvu i poštuje sve običaje, iako sam vaspitavan u pravoslavnom duhu. Baka me je naučila da kažem molitvu pred spavanje i pamtim je do danas. Ponekad odem u crkvu, pravoslavnu ili katoličku, i zapalim sveću. Imam respekt prema religiji. Za razliku od mlađeg sina Petra, ne postim. Kristina je ateista, ali poštuje tradicije u svim verama. Ima lepe uspomene na obeležavanje Uskrsa kad je bila dete, njeni roditelji i bake i deke sakrivali su čokoladna jaja po dvorištu, pa ih je tražila zajedno sa ostalom decom. Nas dvoje ne farbamo jaja, najčešće nam ih neko od porodice donese, ali spojili smo slavlja, pošto je tada meni bio rođendan, zbog čega nam jr uskršnja trpeza bila raznovrsna, uz obavezne slatkiše. Kristina sjajno pravi šnenokle, bolje čak i od moje bake, kao i mus od čokolade.

Aleksandra Janković Splića: Oprostite mi moju ružnu prošlost

Kako obožava sireve, Kristini najteže pada što je u Srbiji njihov izbor sužen, za razliku od Francuske, gde ih ima više od četiri stotine vrsta.

Mada, kad se čovek potrudi, mogu da se nađu, a i nije zdravo jesti ih baš svakog dana. Oboje volimo i špansku kuhinju i često odlazimo u Španiju. Goran je otvoreniji prema novim ukusima i uvek sve proba. Nedavno smo bili u Vijetnamu i sve je jeo, dok sam ja birala. U Tanzaniji su nam nudili zebru i druge divlje životinje, ali smo, naravno, odbili. Goran ističe da se uvek zaprepasti koliko su ljudi proždrljivi i koliko su u stanju da ubijaju samo da bi jeli nešto egzotično, za razliku od životinja koje jedu isključivo da bi preživele.

Reditelj je pre dvadesetak godina u Meksiku proveo tri meseca birajući lokacije za film u kome je trebalo da glume Havijer Bardem i Emili Votson. Francuski producent se povukao iz posla pa film nikad nije snimljen, a Paskaljević je ovu zemlju, osim po druženju sa harizmatičnim Bardemom, zapamtio i po sušenim gusenicama koje je grickao uz tekilu.

Obilazili smo neku planinu i naišli na jedan bar ispred koga su žene s drveća prepunog trnja nešto skidale. Ispostavilo se da skidaju gusenice, koje su posle sušili na prozoru i suve ih služili uz tekilu. Odličnog su ukusa i sjajno se slažu s tim pićem. Možda bi u Srbiji one odlično išle uz rakiju – konstatuje Goran.

Autor: Gloria magazin/ Tanja Nikolić
Foto: Gloria magazin/ Dalibor Danilović
Podelite sa prijateljima:
Tagovi