Frano i Milena Lasić: Lepi luk, lepo se jede


Posle upsšenog koncerta u Domu omladine, pevač Frano Lasić i njegova tridesetogodišnja supruga Milena, dizajnerka nakita, uživaju u prednovogodišnjoj atmosferi. Kad se uveče vrate kući, najviše vole da zajedno spremaju večeru. Glumac je zadužen za kuvanje, a Milena za slatkiše i dekoraciju stola. Kako obožavaju ovo doba godine, još početkom decembra su okitili jelku.

– Više od svega volim Božić i Novu godinu, svu tu euforiju koja je karakteristična za ovaj period. I ja poput mnogih idem u kupovinu ukrasa, okačim venčić na vrata i dekorišem prozore – priznaje Milena.

Praznike provode u krugu porodice. Pet godina su zajedno i za to vreme nijednom se nisu razdvajali za Novu godinu.

– Najčešće putujemo prvo kod mojih u Dubrovnik, gde ćemo i ove godine biti za katoličko Badnje veče i Božić – kaže Frano i dodaje: – Onda ćemo u Novom Sadu proslaviti Novu godinu, pa kod Mileninih pravoslavni Božić. U celoj Dalmaciji je običaj da se u tim danima ostaje kod kuće, da se za Badnje veče napravi večera, pa drugog dana ručak. Kako je moja familija raštrkana svuda po svetu, ti praznici su jedinstvena prilika da se svi okupimo za stolom.

U Dalmaciji im je u to doba godine zabavnije nego u Beogradu.

– Za razliku od ovdašnjih običaja gde je sve ozbiljno, svečano i isključivo u krugu porodice, tamo se više veseli. Kad sam bio mali, išli smo na kolendavanje, dobijali poklone od vrata do vrata: mandarine, orahe, bombone, izvodili prigodne pesme za Božić po ulicama, pa se sretali s klapama i na kraju svi odlazili na trg da pevamo i pijemo. To je i danas prisutno u Dubrovniku. Malo je onih koji zadržavaju starinska verovanja i ponašanje, što je loše. Verujem da treba čuvati te autohtone običaje, tradiciju.
frano-lasic-1-dalibor-danilovic

KRATKI KURS HEDONIZMA

Od svojih starijih je nasledio kulturu ponašanja za stolom, pa za glumca ručak predstavlja svečani čin.

– Moja ishrana je uvek bila povezana sa nekim redom. Verovatno jer sam odrastao u konzervativnoj porodici gde je važilo pravilo da svi zajedno jedemo, da mlađi ne ustaju od stola dok najstariji član ne pojede svoj obrok, da ručak počinje u tačno određeno vreme i da se tačno zna kad se završava – ističe Frano, dok se Milena nadovezuje:

– Za razliku od mene koja najčešće pojedem nešto na brzaka, Frano uživa u svakom zalogaju. Od ručka napravi doživljaj, lagano pijucka vino, pusti neku muziku. Kad je ishrana u pitanju, ponaša se dosta razumnije od mene. Ja umem da popijem i koka-kolu, da dugo ne jedem voće.

I dok se sa entuzijazmom posvećuje svakom obroku, Frano sa još većom strašću majstoriše za šporetom.

– Volim da kuvam. Kod mene spremanje hrane počinje još dok sam na pijaci, na koju odlazim sa neizmernim zadovoljstvom. Uživam da prolazim između tezgi i pronalazim najbolje iz ponude tog dana. I upravo tamo dobijem ideju šta ću kuvati.

Često improvizuje s ukusima i namirnicama.

– Čin spremanja hrane za mene je svojevrstan umetnički doživljaj. Može da se uporedi sa slikanjem, a kuvar sa slikarom koji stoji pred praznim belim platnom i treba da naslika nešto. Dok ne napravi prvi potez kistom i ne stavi prvu boju, ne zna šta će od njegovog slikanja ispasti. I uvek se prvo napravi neka skica olovkom, baš kao što se kod kuvanja najpre traže sastojci na pijaci, pa dok ih kupujete, u glavi započinjete konstrukciju jela. Kao što umetnik treba da zna koja boja se slaže sa kojom, tako i onaj koji kuva treba da razmišlja o kombinaciji ukusa.

Godine iskustva doprinele su da u potpunosti ovlada kulinarskim zanatom.

– S vremenom sam shvatio da se neke namirnice slažu, iako na prvi pogled deluju nespojivo. Primera radi, škampe na buzaru sam jeo nebrojeno puta i, obrni-okreni, uvek su nekako isti. A onda sam bio na ručku kod prijatelja iz Dubrovnika, baletana u penziji koji svake godine oko Božića zove prijatelje na klopu, i jeo najbolje škampe u životu. Dugo nije hteo da mi kaže u čemu je tajna, a onda sam otkrio da na kraju pripreme u njih stavi med. Eto kako jedna mala stvar napravi veliku razliku.

IGRALIŠTE ZA ODRASLE Beli luk je tajni sastojak svakog Franovog jela.

– Jedna od najdražih namirnica mi je maslinovo ulje, ali ono bez čega ništa ne spremam je beli luk ili češnjak. Pre nego što ga upotrebite dobro je da ga ispečete, a onda stavite u vrelo ulje i pustite da samo malo požuti, ali ne i da postane smeđ. Kad dobije onu čuvenu zlatkastu boju, dodajte sos ili šta već pravite. Na taj način neće se osećati njegov miris, neće vam biti teško da ga jedete, a jelo će i dalje imati onaj fantastičan ukus koji samo beli luk može da mu da.

frano-lasic-dalibor-danilovic

Milena najviše voli njegove špagete.

– Frano ima običaj da me iznenadi romantičnom večerom ili doručkom. Super kuva, i šta god da spremi sve je ukusno jer je godinama skupljao kulinarske fore i fazone, pogotovo o upotrebi začina. I on je veliki esteta, pa lepo dekoriše sto, zapali sveće, pusti muziku. Sviđaju mi se njegove špagete jer u njih stavlja med, a luk nekako specijalno proprži da se uopšte ne oseća.

Dubrovčanin je prvo jelo napravio još kao dete.

– Moji roditelji su radili preko dana i ostavljali me samog kod kuće. Mama je često na papiriću pisala: “Danas kuvamo blitvu”, a ja sam imao obavezu da je nazovem i pitam kako se ona sprema ako ne bih znao. Tada bi mi do detalja ispričala recept. Počeo sam da kuvam sticajem okolnosti, a onda sam to i zavoleo. Kad bih ostao bez posla, bez problema bih mogao da radim kao kuvari.

Za razliku od njega, Milena se u kuhinji oprobala tek u srednjoj školi.

– Kod nas u kući za ručak je zadužen Frano. Skuvam i ja ponešto, ali to je baš retko. Dok on priprema hranu, ja sam zadužena za dekoraciju. Tako je bilo i kad sam živela kod mojih. Prvo jelo, pohovanu piletinu, napravila sam u srednjoj školi, i bilo je to više iz hira kako bih se hvalila da i ja znam nešto da skuvam. Moja mama je vrsna kulinarka, a pošto živi blizu nas, često odemo kod nje na ručak.

Nedavno je glumca tašta naučila kako da sprema palačinke.

– Nikad nisam bio vešt sa slatkišima, a onda mi je Milenina mama otkrila kako se pravi savršeno testo za palačinke. Uspele su mi iz prvog puta, čak sam ih i obrtao u vazduhu. Izvrsne su one sa džemom od pomorandže, pa sa medom i orasima i malo šlaga odozgo, a da se ne lažemo, dobre su i one koje se nafiluju samo eurokremom.

Kad poželi nešto da skuva, dizajnerka će pre konsultovati gugl nego Franu ili mamu.

– Toliko toga ima na internetu da nije problem doći do bilo kog recepta. Zavidim kuvarima koji poznaju sve kulinarske cake. Ne težim savršenstvu u pripremanju hrane, zasad se zadovoljavam time da znam da napravim neka najjednostavnija jela – priznaje Milena.

Autor: Gloria magazin/Jelena Milinčić
Foto: Dalibor Danilović
Podelite sa prijateljima:
Tagovi