Dragana Varagić: Grešni ukus zabranjenog voća


ŠEKSPIROVSKI HEDONIZAM

Kao nekom ko je specijalizirao Šekspira na Šekspirovom institutu u Stratfordu u Engleskoj, ne čudi što joj u kontekstu priče o hrani na pamet padaju njegove metafore u kojima koristi slike iz prirode da objasni unutrašnje stanje čoveka.

– Hrana je i ljubav prema prirodi i poštovanje njenih zakonitosti. A za nas glumce važi nepisano pravilo – da se ne jede nekoliko sati pred predstavu. Mislim da ga svi poštujemo.

Zato se hedonizmu prepušta daleko od scene, na putovanjima. Nedavno je mesec i po provela u Americi, Meksiku, Kanadi.

– Vratila sam se prepuna utisaka. Videla sam se sa starim prijateljima i stekla nove poznanike. Sve je pomešano: susreti sa šamanima, džez u barovi Nju Orleansa, sedenje na astečkom tepihu tamo gde ne postoji vreme, šetnje po beskonačnim peščanim plažama, ponovno učenje funkcionalnosti u Torontu, ushićenost koju donosi joga u džungli. Novi ukusi. I sve tako, jedno za drugim, da kontrasti u sećanju mogu da ojačaju i zadugo se pamte kad dođem kući.

Ipak, najradije se vraća Nju Orleansu, između ostalog i zbog kreolske kuhinje.

– Pre svega džambalaje. Takođe, tamo je čuveni restoran Uglesich’s sa mediteranskim menijem. Osnovali su ga došljaci sa Dugog otoka, pred skromnim enterijerom uvek se proteže dugi red turista. Hrana je veoma ukusna, jedina mana je što radi samo do 16 časova jer se nalazi u delu grada koji nije potpuno bezbedan.

PAGE    1   /   2   /   3
Autor: Gloria magazin/Zorica Zarić
Foto: Dalibor Danilović, Guliver/Getty images
Podelite sa prijateljima:
Tagovi