Dragana Varagić: Grešni ukus zabranjenog voća


PIJAČNA PROTEKCIJA

U Beograd se vratila 2012. Uprkos dugom odsustvovanju, i sad je prepoznaju na ulici, a s prodavcima na Zelenom vencu svakodnevno se ispriča kao sa dragim prijateljima.

– Znaju šta kupujem, a kako nisam ranoranilac, obično sačuvaju namirnice za mene.

Kao najvažniji sastojak ukusnog jela navodi kreativnost.

– Mašta je neophodni “začin” svega što radimo. Ne provodim mnogo vremena u kuhinji. Volim da spremam mediteransku hranu jer je brzo gotova: riba, školjke, škampi i naravno tiramisu. Inače, Kanada je multietnička zemlja bogata restoranima iz svih krajeva sveta, i kad sam tamo, obično idem u japanske i francuske lokale. Zanimljivi su mi običaji vezani za različite nacionalne gastronomske tradicije.

Upravo škampi i školjke na buzaru, koje priprema po staroj trogirskoj recepturi, omiljena su jela njenih ukućana.

– Taj recept i dalje ljubomorno čuvam.

Dragana je i vanredni profesor na katedri za glumu Akademije umetnosti u Beogradu, a angažovana je i kao gostujući profesor na poljskoj Nacionalnoj filmskoj i pozorišnoj akademiji u Lođu. Rado se vraća i drugoj kući – Torontu. Prošle jeseni u njemu je režirala predstavu “Penelopijada” Margaret Atvud, a u Tivtu, na festivalu Purgatorije, već sedmu godinu se igra istoimeni komad s njenim rediteljskim pečatom.

– Na Akademiji umetnosti ponekad radimo do kasno u noć, a naš Bane, koji stanuje blizu i koji je bio zadužen da sve funkcioniše kako treba, voleo je moje studente, pa kad bismo krenuli sa dugačkim probama, donosio nam je pite i palačinke “jer su deca sigurno gladna”. Bile su najukusnije na svetu. Bane je sad u penziji, i kad smo se sreli pre neki dan, pozvala sam ga da nas obiđe.

Kakva je veza između Šekspira i gurmanluka, otkrijte na sledećoj strani…

PAGE    1   /   2   /   3
Autor: Gloria magazin/Zorica Zarić
Foto: Dalibor Danilović, Guliver/Getty images
Podelite sa prijateljima:
Tagovi