Bojana Ordinačev i Zoran Pajić, bez griže savesti: Prepuštanje krkanlucima od Svetog Nikole do Srpske nove godine


Novogodišnji praznici su jedinstvena prilika da se glumci Bojana Ordinačev i Zoran Pajić prepuste gastronomskim izazovima tokom kojih ne broje kalorije i bez griže savesti uživaju u hrani koju vole i koja ih asocira na bezbrižno detinjstvo

Osim istinskog uživanja u hrani, glumce Bojanu Ordinačev (38) i Zorana Pajića (37) povezuje i to što se kao deca raduju novogodišnjim i božićnim praznicima. Oboje jedva čekaju 31. decembar kad opušteno mogu da se prepuste slanim i slatkim đakonijama, koje im još spremaju mame. Bez problema mogli bi pršutama, kulenom i kobasicama da okite jelku, samo što bi se ta čarobna kulinarska epizoda odvijala kod Zorana u stanu jer je Bojanin previše mali. Pored toga što se tada druže s najbližima uz obilnu trpezu, praznicima se vesele i zbog darivanja.

Kad god idem na putovanje, više donesem poklona za druge nego što sebi kupim stvari. Mnogo je lep taj osećaj. Dok sam živela u Novom Sadu, zajedno sa mamom sam kitila jelku, a sad to ne radim jer nemam gde da je držim. Pre nekoliko godina nabavila sam jednu plastičnu, i koliko sam se radovala dok sam je ukrašavala, toliko sam se posle nervirala što nisam imala mesta za nju. Zato sam je odnela mami. Čekam da se preselim u veći stan gde će se za to drvo sigurno naći prostor, ali dok se to ne desi, ja lepo odem kod Zokija, kod koga jelka stoji od Nove godine do Uskrsa – kaže Bojana.

KOBAJAGI DEDA MRAZ

Da njegova koleginica stvarno voli da usrećuje ljude i poklanja im lepe stvari, potvrđuje i Zoran, koji je jedva čekao da vidi šta je njemu kupila.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели bojana ordinacev (@bojanaordinacev) дана

Pošto smo i sada bili zajedno maltene do samog dočeka Nove godine, ja sam ranije izabrao dar za nju, ali neka to ostane tajna. Uostalom, praznike, osim bogate trpeze, čarobnim čini upravo ta radost darivanja. To su me roditelji naučili odmalena. Meni je uvek dolazio Deda Mraz, samo što sam kao dete verovao da on živi u robnoj kući. Sad sam veliki, ali svejedno ne mogu da dočekam da 1. januara ujutru otvorim poklone poređane ispod jelke.

Zoran Pajić: Moja tajlandska avantura

Bojana u šali dodaje da je potraga za pravim poklonima dragim osobama ultraefikasna dijeta, jer obiđe pola grada dok sve pronađe. Za razliku od Zorana, oduvek je znala da se u kostimu čike sa belom bradom krije njen roditelj.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Zoran Pajic Official (@orangezo) дана

Tata je kobajagi odlazio na put u Italiju i mi smo ga celu noć čekali da vidimo šta će nam doneti. Naravno, pošto smo bili mali, zaspali bismo već oko deset, a kad bismo se probudili, poklone bismo pronašli spakovane ispod jastuka. Zato sam skapirala da je tata Deda Mraz.

I jedno i drugo Novu godinu ne mogu da zamisle bez ruske salate, domaće supe, pečenja, torte. Bojana bi uvek pre pila sokove nego alkohol, a Zoran voli da lagano gustira kuvano vino.

Bojana Ordinačev: Povratak staroj ljubavi

Oduvek za mene novogodišnji meni čine kulen, džigernjača, švargla, rolovani sir, koje mama nareže za doručak. Ručak ne može da prođe bez supe sa rezancima, sarme, pokoje kuvane rakije za odrasle. Za večeru su obavezni barena šunka, praseće pečenje, mada ja više volim jagnjeće, ruska salata i neka dobra domaća torta. Otkad živim u Beogradu mama mi svakog 30. decembra šalje pakete hrane, koje bez ustezanja jedem četiri-pet dana. Odnosno dok me ona ne pozove i kaže da prestanem – iskrena je Bojana.

I Zoranu mama šalje paket.

Pozovem društvo kod mene i svi donesu klopu, pa imamo pravu gozbu: sarme, pečenje raznih vrsta, torte, salate. Obavezno glasamo čija mama je najbolja kuvarica, takmiče se u dve kategorije: sarma i torta, mada ja volim i sitne kolače, vanilice, čupavce, kiflice sa orasima.

Njih dvoje toliko uživaju u maminoj domaćoj kuhinji, pogotovo prazničnoj, da ih ne bi začudilo da jednom iz štosa i jelku okite tim jestivim ukrasima.

Modni raport Bojane Ordinačev: Zauvek zaljubljena u farmerke

Kod mene bi visili jagnjeći pikljevi, koje obožavam, bilo bi i kulena, ruske salate u celofanu. Sarmice bih sigurno upakovala s mašnicom. Našlo bi se tu i raznih poslastica iz majstorske radionice mog kuma – maštovita je Bojana, dok bi Zoran na počasno mesto stavio punjene paprike i sarme koje pravi njegova mama:

Na dnu bih ređao žutu, zelenu, crvenu papriku, pa red sarmica, i tako dok ima mesta. Umesto zvezde, na vrhu bi se klatila torta.

POPUŠTANJE KAIŠA

Praznici su, zapravo, idealno vreme kad oboje mogu da se opuste i bez griže savesti se prepuste omiljenim specijalitetima. Ponekad i preteraju i kako uglas priznaju, prejedu se.

Šta ću kad je to hrana koju obožavam i jedem do krajnjih granica – iskrena je Bojana.

Isto radi i Zoran, zbog čega mora da popusti kaiš. Inače, on tokom cele godine broji zalogaje.

Super mi je što ovi krkanluci počinju od Svetog Nikole, koji je i moja slava, i traju do Srpske nove godine -objašnjava glumac.

Kad pričaju o praznicima, ne mogu da ne spomenu koliko je sve bilo lepše kad su bili deca.

Zoran Pajić: Kako sam zbog uloge naučio da kuvam za 15 dana

Voleo sam da gledam novogodišnji program i od 1985. sam ga snimao na VHS kasete. Tako da se svakog 1. januara zavalim u fotelju, gledam kako se nekad slavilo i mezim prasetinu i rusku salatu. Takođe, imam i neke ukrase iz 1982. koje čuvam jer me podsećaju na drage ljude koji više nisu sa nama, a koji su mi zauvek u srcu – otkriva Zoran, dok Bojana pamti kako je njena mama bila stroga i nije im dozvoljavala da pipnu tortu pre nego što za nju dođe vreme.

Bojana Ordinačev: Kako me je osvojio Valentino Rosi

Ali zato smo mogli da ližemo fil. Imala sam specijalnu tehniku, savijem prst, malo ga iskrivim i onda mogu da zahvatim veliku količinu.

Zoranova iskustva donekle su drugačija.

Pošto sam sin jedinac, meni moji nisu ništa branili. Prvo sam se najedao kod babe i dede, tatinih roditelja, pa kod kuće, a onda na kraju i kod maminih. Zato sam i imao 116 kilograma u osmom razredu osnovne. To je ta ljubav koju su mi pružili, svi su me mazili i nutkali me: “Jedi, jedi, ljubi te majka, baka, deka.”

Glumac nikad neće zaboraviti ni tradicionalna okupljanja cele familje u njegovoj kući. Tetka iz Beča bila je glavna zvezda, bar za njega.

Ona mi je donosila toliko poklona da sam je stvarno obožavao. Deda je bio pekar i uvek je stizao sa vrućim hlebom i pečenjem. U osam uveče na sto se iznosilo predjelo, uglavnom suhomesnati proizvodi, sir, kiseli krastavčići, turšija. Potom bi se jela supa, svejedno da li pileća ili goveđa, pa rinflajš, sarma, ruska salata, jagnjeće, svinjsko i teleće pečenje. I na kraju torte, ne jedna nego nekoliko, jer bi sve tetke napravile po jednu. Omiljena mi je bila mađarica. Tačno u ponoć tata je otvarao šampanjac, pile su se i sve druge vrste alkohola i posle toga bismo opleli kolce oko stola. Tako veseli, obavezno bismo završili u dvorištu. Te Nove godine pamtim kao nešto najlepše, uvek se setim i dragih ljudi koji više nisu sa nama. Svaka kuglica na jelci me podseti na nekog od njih – otkriva Zoran.

Autor: Gloria magazin/ Zorica Zarić
Foto: Gloria magazin/ Dalibor Danilović
Podelite sa prijateljima:
Tagovi