Avanture kradljivice recepata – glumica Vjera Mujović majstor neobičnih jela

Dok putuje po svetu, glumica Vjera Mujović upoznaje se, osim sa kulturno-istorijskom, i sa gastronomskom tradicijom podneblja na kome boravi, što je doprinelo da savlada spremanje mnoštva neobičnih jela

Glumica Narodnog pozorišta u Beogradu Vjera Mujović (48) među svima koji je poznaju važi za najveću “kradljivicu recepata” jer gde god da otputuje nađe način da se domogne tajni recepture specijaliteta tog dela sveta.

Kada se vratim sa nekog putovanja, pogotovo onog na dalekim destinacijama, porodici i prijateljima spremam delicije koje su mi se tamo dopale. Moj brat u šali kaže da im ne preostaje ništa drugo nego da svako to moje jelo pohvale, pošto im je nepoznato i nemaju s čim da ga uporede. Neka od tih jela su mi se toliko svidela da su postala deo mog uobičajenog jelovnika. Poput pirea od patlidžana, koji sam otkrila u Gruziji. Pravi se tako što se patlidžan ispeče, ispasira i pomeša sa mlevenim orasima i začinima. Od sovjetskih Korejki sam uzela recept za salatu od šargarepe. Blago izdinstan luk se pomeša sa šargarepom isečenom na tanke štapiće i začini belim lukom, crvenom suvom ljutom paprikom, cimetom, solju i biberom. Tako jednostavno, a vrlo pikantno i ukusno. Rado pripremam i istanbulski pirjan od slatkog kupusa u paradajz sosu sa suvim šljivama, kao i špagete sa smokvama i kozjim sirom za koje sam recept pokupila u Parizu. Ipak, posebno cenim našu kuhinju. Mislim da kulinarska tradicija generalno dosta govori o zemlji i narodu. Nedavno je objavljen moj doktorat “Kulturna diplomatija u službi Srbije” i palo mi je na pamet da bi bilo lepo da neko napiše sličnu knjigu gde bi umesto reči kultura stajalo gastronomija.


Prirodnim putem do oporavka: Zdravlje na usta ulazi 


Oduvek ima vitku liniju, a u šali kaže da je za to zaslužna kuhinja njene majke.

Mama je pedijatar, radila je, brinula o kući i deci i usput završila nekoliko subspecijalizacija, pa za kuvanje nije imala vremena, a verovatno ni interesovanja. Baka je bila sve suprotno od toga. Svaki obrok joj je bio kao u hotelu sa pet zvezdica. Ne samo jelo već i stolnjak i posuđe. O svakom detalju je brinula i možda se moja mama zasitila toga i nije htela isto da radi. Njen stil je bio minimalistički i često se našalim da sam zbog njenog stava prema kuvanju mršava, a zapravo je to stvar genetike. Ja sam negde između mame i bake. Ne volim uštirkanost, ali ni minimalizam. Volim da je uredno, ali da ima nešto što štrči, neki tanjir u drugoj boji i slično. Kao kada napravite frizuru i izvučete jedan čuperak da viri.


Ne okleva da proba nešto novo i potpuno strano našem podneblju, jedino ne jede meso.

Ja sam od onih ljudi koji se raduju hrani. To može da bude samo hleb sa puterom, ali onda obavezno hleb koji mi se najviše sviđa i neki lep puter, sa morskom solju. Što se tiče mesa, još davno sam odlučila da ga isključim iz ishrane, ali tome nije prethodilo nikakvo duboko razmišljanje ni filozofiranje o etičkim ili zdravstvenim razlozima. Prosto sam osetila da mi ono ne treba, da mi ne prija. Ne pratim trendove u kulinarstvu, pogotovo ne savete o tome kako je nešto što je do juče bilo preporučljivo i zdravo sada odjednom štetno. Sve živo će se naći u mom tanjiru, osim mesa. Škorpijama sam se poslužila u Pekingu i ništa posebno nisam osetila. Imala sam utisak kao da grickam čips. U Kini sam jela zmiju, ali nije mi se dopala. Deluje kao da žvaćete gumu. Terali su me da probam i krv od zmije, međutim, to sam odbila. Na Tajlandu sam bila sa sestrom i tamo smo kupovale uličnu hranu, što je krajnje opasno jer vladaju nehigijenski uslovi i postoji velika mogućnost da dobijete neku infekciju, ali ništa nam se nije desilo. U Maroku sam sve vreme pazila šta i gde jedem i dobila takvo trovanje da sam bila bolesna deset dana i izgubila pet kilograma.

Tara Toševski i Nenad Heraković vas vode na gastro putovanje: Odaberi, pripremi, uživaj!


Kako ume da kuva samo na veliko, u njenim gastro delima neretko uživaju i komšije i prijatelji.

Tokom vanrednog stanja dobila sam pregršt pohvala za svoje kulinarsko umeće jer sam tada baš dosta vremena provodila u kuhinji, pa sam komšijama nosila ono što napravim, najviše supe i čorbice. Posle nam je to postalo navika, pa smo neprestano razmenjivali sveže spremljenu hranu. Čini mi se da su tada svi kuvali više nego inače i razgovarali telefonom. U jednom trenutku sam počela da se dogovaram sa prijateljima i ljudima iz porodice da ručamo ili večeramo zajedno na daljinu. Pričamo i gledamo se, a svako je u svojoj kući i jede ono što je spremio.

Jelena i Branislav Tomašević: Večera sa ukusom greha


Isto jelo nikada ne pravi na identičan način, obavezno malo izmeni recept.

Kao i svi, kod kuće uvek imam neke zalihe namirnica, posebno voća i povrća, a u zamrzivaču čak i dimljenog krapa. Krap je zaista specijalitet, a ja ga pripremam sa suvim šljivama i grožđem i još mu po sopstvenom ukusu dodam suve kajsije. Peče se u rerni sa belim lukom i kada se iznese na sto, to je prava gozba.

Ne pije industrijske niti gazirane sokove, ali uživa u raznim napicima.

Sada sam se navukla na inku, zamenu za kafu. Ponekad pijem samo bozu, a za vreme karantina mi je prijao kakao s vodom, jer mleko ne volim. Od sokova kupujem samo onaj od paradajza. Ništa gazirano. Ponekad uzmem kvas, a od alkohola biram proseko. Obožavam ga.

Autor: Mirjana Tasovac
Foto: Jakov Simović/Dragan Babović
Podelite sa prijateljima:
Tagovi