Kuhinja Nikole Bulatovića: Nigde bez gumenih bombona


Prvak Pozorišta na Terazijama pažljivo bira obroke koji će mu dati energiju i neće ga uspavati na sceni, a kad ne igra, uživa u bifteku, pastama, salati s piletinom i uvek ima rezervu omiljenih slatkiša

Pošto su mjuzikli u kojima igra veoma naporni, prvak Pozorišta na Terazijama, glumac Nikola Bulatović (43), veoma vodi računa o ishrani. Obično bira lakše obroke, koji će mu dati dovoljno energije i neće ga uspavati na sceni. Ali, kad je slobodan, voli da pojede dobar biftek, stek, odnosno ozbiljan mesni obrok. Uživa i u dobrim i jakim čorbama i supama, kao i u raznim vrstama salata, a doručak uglavnom preskače.
– Iako znam da to uopšte nije zdravo, priznajem da ujutru najčešće uzmem samo kafu i neki zalogaj usput, jer nikad nemam dovoljno vremena. Zbog toga mi je ručak glavni obrok u toku dana, obično oko šest po podne, jer sad svi radimo mahom do pet – kaže Nikola.
Nije previše vešt za šporetom. Svojevremeno je umeo da spremi razna jela, od onih “na kašiku”, do mesa s povrćem, ili ribe, ali pošto odavno ne kuva, sad je samo majstor za razne vrste sendviča, u koje stavlja sve što se zatekne u kući.
– Voleo sam da spremam i kinesko-srpsku varijantu mesa i povrća, koja je bila vrlo ukusna, ali već godinama nisam ozbiljno kuvao. Mada, ko zna, možda ću se u budućnosti opet prihvatiti varjače.
Kao mali, uvek je bio veoma mršav i stalno su ga terali da jede. Majka Anita bila je Dankinja, Nikola je i rođen u Danskoj, pa je u dečjem uzrastu imao prilike da proba i njihovu nacionalnu kuhinju.
– Iako smo se u Srbiju vratili kad sam imao samo tri meseca, godinama smo za raspuste odlazili kod bake, koja je spremala danske specijalitete. Svi su uglavnom slatkasti, od mesa sa slatkim krompirom, sireva, ribe, do raznih soseva neobičnog ukusa. Interesantno i neobično gastronomsko iskustvo.
Po povratku iz Danske, porodica se preselila u Bar zbog zdravlja njegovog starijeg brata, pa je Nikola odrastao na pravoj domaćoj hrani, koju su odgajali u svojoj bašti.
– Mama nije radila i imala je vremena da nam priprema specijalitete od domaćeg paradajza, paprike, krompira, jaja, sveže ulovljene ribe. Sve je bilo neprskano i vrlo zdravo, a rastao sam i na domaćem grožđu, šljivama, naru, mandarinama. Žao mi je što sad svojoj deci ne mogu to da omogućim, jer nemam vrt. I pitanje je koliko je organska hrana koja nam se danas nudi stvarno takva. Nažalost, u našoj državi to apsolutno nije uređeno.
Često putuje zbog posla i trudi se da gde god da ode, proba lokalne specijalitete. Pre dve godine u Parizu se oduševio pačetinom.
– Jeo sam je pripremljenu na razne načine, s povrćem, pireom, raznim sosevima, i sve je bilo više nego sočno i ukusno. Međutim, nisam se osmelio da probam puževe, nekako me ne privlače, baš kao ni skakavci i druge vrste insekata i buba. Ali verovatno bih to morao ako bih se našao na pustom ostrvu.
Već godinama izbegava svinjsko meso, osim prasetine, koja mora da bude topla. Mnogo više voli piletinu, ćuretinu i teletinu. Često ih dodaje salatama, koje obogaćuje lanom, semenom bundeve, suncokretom. Najukusnijom smatra italijansku kuhinju i rado jede paste, njoke, taljatele, raviole, posebno spremljene s raznim jakim i pikantnim sirevima, rukolom, paradajzom.
Što se slatkiša tiče, oduvek su mu se mnogo više dopadali voćni nego čokoladni. Obožava gumene bombone još od detinjstva i uvek ih ima uz sebe. Poslednjih meseci pojede i kockicu čokolade, zbog energije neophodne za predstavu.
– To me “podigne” taman koliko je potrebno. Važno je redovno se hraniti, da se organizam ne šokira, kao i trenirati. Uvek sam pričao kolegama iz drugih pozorišta da im je mnogo lakše, jer i bolesni i s temperaturom mogu nekako da izguraju komad. Mi ne možemo da kašljemo na sceni i da pevamo, moramo da budemo dobro fizički spremni kako bismo izdržali sve napore. Ne smemo da pijemo ništa hladno, lično zaboravljam na sladoled od septembra do juna, jer moram da čuvam glas. To sam naučio za dvadeset godina karijere, kao i da moram imati pristojnu liniju. Ne možete sa sto pedeset kilograma raditi teške i zahtevne koreografije. Dobra forma obezbeđuje i kondiciju za prepodnevne i popodnevne pevačke, koreografske i glumačke probe, kao i da uveče za predstavu budete u top formi. Sve to zahteva vrlo ozbiljnu pripremu da bi čovek trajao, a u tome mnogi i posustanu. Često kažem da mi zapravo trčimo maraton, a ne trku na sto metara, i karijeru tako i treba voditi – smatra Nikola, koji sad u matičnoj kući igra u hit predstavama “Čikago” i “Cigani lete u nebo”, a režirao je mjuzikl “Glavo luda”. Krajem januara imaće i premijeru novog komada,“Sweet Charity”.