Iako je pre dva meseca promenila način ishrane i priklonila se sve popularnijoj autofagiji, glumici Isidori Građanin ne pada na pamet da se odrekne torti i kolača jer je uverena kako ne treba da se lišava stvari koje voli

U poslednja dva meseca glumica Isidora Građanin (25) iz korena je izmenila životnu rutinu. Osim što odnedavno živi sama, prešla je na nov način ishrane i otkrila sport koji joj pruža mentalnu i fizičku snagu. Kako joj veoma prijaju rezultati koje je postigla, svima preporučuje da menjaju navike kad osete zasićenje.

- Nisam planirala da se u sve to upustim istovremeno, ali slučajno se poklopilo da sam pre dva meseca počela da živim samostalno, da treniram kik boks i da se hranim po principima autofagije: 16 sati uzdržavanja od hrane i osam sati uživanja u njoj. Prednost takvog režima ishrane bazira se na tome da u vreme kada se namirnice ne unose u organizam oštećeni i deformisani ćelijski elementi prolaze kroz proces reciklaže i tako se stvara energija, kao i materijal, uglavnom proteini, za funkcionisanje ćelija. Autofagija kao način ishrane se primenjuje pola veka, ali je tek poslednjih godina široko prihvaćena, i to nakon što je japanski naučnik Jošinori Osumi 2016. godine dobio Nobelovu nagradu za svoja otkrića vezana za ovaj proces.

Ne pada joj teško da se pridržava jednostavnog pravila autfagije.

- Osam sati jedem, a onda šesnaest ništa. Doručak mi je jači, za ručak obično uzmem proteine i povrće, a za večeru salatu, ako uopšte stignem da večeram. Ako ne stignem, čekam naredni dan, odnosno da prođe tih šesnaest sati od poslednjeg obroka. Dosta ljudi koje znam su na tom režimu ishrane, i vidim da imaju pozitivna iskustva, mnogi su se fizički promenili, neki i oslabili. U tih osam sati dok može se jede ne treba preterivati. Suština je da se unosi onoliko hrane koliko je telu potrebno. Ni više ni manje od toga.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Isidora Građanin (@gradjaninisidora)


Tragajući za idealnim sistemom rekreacije, došla je do kik boksa.

- Probala sam mnogo toga da treniram, ali sve mi je brzo dosadilo. Kik boks mi je jako zanimljiv i mislim da ću s njim istrajati. Vežbam u klubu Sinđelić, i iako je ponekad naporno, za sada mi treninzi savršeno odgovaraju. Zanima me sama tehnika, sviđa mi se osećaj da sam u formi. Ishrana je, kao većinu devojčica, počela da me zanima u tinejdžerskom dobu. Posle, kada sam upisala studije glume, shvatila sam koliko je važna za telo, jedan od osnovnih glumačkih instrumenata. Dosta sam istraživala, odlazila kod nutricionista i isprobavala razne režime. I dalje istražujem, a najbitnije mi je da sam zadovoljna svojim telom i da istovremeno jedem ono što mi prija.

Lepi papir lepo gori

Odnedavno se aktivirala u kuhinji.

- Još nisam vešta kuvarica, tek krećem da se interesujem za kulinarstvo. Sama mesim hleb i sada sam navikla da ga pečem svake večeri. To mi ne oduzima mnogo vremena. Pravim ga od integralnog brašna, vode, maslinovog ulja, ovsenih pahuljica i semenki lana. Jedem ga obično sa sirom, kajganom, ćurećim prsima ili paštetom od tune, koju takođe sama spremam. Hleb mi uvek lepo ispadne, mada se jednom desilo da mi se zapalio pek papir. Bilo je previše papira i počeo je da gori čim sam stavila pleh u zagrejanu rernu. Na pamet mi nije palo da to može da se desi. Odmah sam izvadila pleh iz rerne i stavila u sudoperu, sklonila papir, stavila novi i sve je bilo u redu.

Kako nikad nije bežala od izazova, za vreme vanrednog stanja zainteresovala se za pravljenje slatkiša.

- Na slatkom bih živela. Prvo sam napravila čizkejk, na način na koji to čini moja mama. Lepo je ispao, što me je podstaklo da nastavim dalje. Spremala sam torte i rolate oslanjajući se na recepture preuzete s interneta. Dok sam bila na raznim dijetama, zaključila sam da mi ne odgovara da se lišavam onog što mi se jede.

Uverena kako se najbolje priče i emocije dele s dragim ljudima tokom obeda, sa prijateljima radije ide u restorane nego u kafiće.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Isidora Građanin (@gradjaninisidora)

Pročitaj i: Gastro avanture Marine Ćosić i Isidore Građanin: Nepisana pravila za dobre udavače

- Sa drugaricama istražujem restorane. Uvek idemo na neko novo mesto. Praktikujem da se upoznam s konbarima, da popričam s njima i raspitam se šta bi mi preporučili. Kad sam na filmskom ili serijskom setu, snimanja obično završavamo zajedničkom večerom i to su mi posebno lepi trenuci. Prošle godine smo tako proslavili završetak rada na seriji “Crveni mesec”. U to vreme sam polomila nogu. Oporavila sam se baš na svoj rođendan i tog dana je pao sneg. Pozvala sam na večeru kolege Minu Nenadović i Miloša Đurovića. Htela sam da mi taj dan bude još lepši. Bilo je zaista divno. Tako smo se lepo ispričali i družili da mi je to bio jedan od najboljih izlazaka. Na kraju mi je stigao i rođendanski kolač.

Ukus vulkana

Ima posebne motive za posete beogradskoj Kalenić pijaci.

- Zanimaju me one tezge na kojima su izloženi med i proizvodi od njega, kao i integralne grickalice. Kupim i domaću rakiju, lozovaču najčešće. Koristim je ponekad i kao narodni lek.

Putujući po svetu, osim kulturnih i istorijskih znamenitosti, istraživala je i nacionalne kuvare zemalja koje je posećivala.

- U Pragu sam jela divno jelo “svičkova na smetane”, goveđe meso u sosu od pavlake sa knedlama, u Rusiji su mi se svideli boršč i mlečni kolač, a u Španiji sam zavolela sve njihove specijalitete. Dok sam išla u srednju školu, Filološku gimnaziju, na časovima španskog često smo spremali tapase, ćurose i turon. U Madridu sam bila na studentskoj razmeni, a posle sam turistički boravila u Marbelji, Majorki i Barseloni. Španija mi je omiljena zemlja. Sem njihovih poznatih nacionalnih jela, poput paelje, posebno mi se dopao pil pil sos koji sam jela sa škampima, kao i biftek pečen na vulkanskoj steni koji se sprema pred gostima.