"Legende" za kafanskim stolom: Note na gurmanski pogon
07.04.2019 13:10
Foto:
Kao što to čine na sceni, članovi grupe Legende odlučno i harmonično nastupaju i za kafanskim stolom, gde obaveze oko biranja hrane prepuštaju najveštijem kulinaru među njima, kompozitoru i tekstopiscu Zoranu Dašiću Daši
Aleksandra Janković Splića: Oprostite mi moju ružnu prošlost
Članovi sastava Legende, pevač Ivan Milinković, gitarista Lazar Marin, basista Pero Krznanić, bubnjar Želimir Vasić i klavijaturista Predrag Stojković, lako, kao po notama, složili su se da među njima postoji samo jedan pravi kulinar - tekstopisac i kompozitor Zoran Dašić Daša (63), kojeg delegiraju da priča sve vezano za gastronomiju. Zajedno su prešli milione kilometara i obišli mnoštvo poznatih i nepoznatih kafana u kojima se dobro jede.
Aleksandar Srećković Kubura: Rakija je mera muškosti
- Svi znaju ponešto da spreme, ali ja sam zvanično kuvar u bendu, što sam i javno dokazao budući da sam najmanje deset puta učestvovao u emisijama o kulinarstvu i pred kamerama demonstrirao svoje veštine - priznaje Daša i nastavlja: - Umem da napravim dosta jela, uglavnom srpskih tradicionalnih poput sarme i svadbarskog kupusa.
SLANO-SLATKO IZBEGAVANJE
U Dašinoj kulinarskoj karijeri bilo je pregršt blistavih trenutaka. Jednom je u Kanadi zadivio društvo od dvadesetak ljudi.
Marko i Milica Janketić: Porodični konsenzus oko cicvare
- Bili smo na mini-turneji po severu Amerike. Nastupali smo vikendom, a narednog je trebalo da se vratimo u Beograd. Imali smo pet slobodnih dana. U inostranstvu nas naši ljudi, koji su godinama tamo, često pozovu kod sebe u goste jer su željni druženja sa našim svetom, pa smo se s mnogima tokom godina i sprijateljili. Tako smo u Kanadi posetili jednu porodicu. Sakupilo se veliko društvo, više od 20 ljudi. Prethodnog dana smo se dogovarali šta ćemo da jedemo i ja sam predložio da napravim leskovačku mućkalicu, s tim da neko drugi ode u nabavku pošto su u pitanju bile velike količine povrća i mesa. Bilo je leto, a povrće tako sočno i lepo. Mućkalica je bila izvrsna. Naši ljudi su uživali u hrani iz svog kraja, a Kanađani bili u prilici da probaju nešto novo, što im se dopalo. Svi su ispraznili tanjire s mućkalicom mada je na stolu bilo i dosta drugih jela. Ogroman lonac u kome sam je spremao bio je omazan do kraja.
Kako pripada grupi gastronomskih tradicionalista, Daša se teško navikava na nove ukuse.
- Imali smo turneju po Skandinaviji i prvo smo krenuli u Malme, do kojeg smo stigli nakon praktično celog dana provedenog u putu. Bili smo mrtvi gladni. Odmah smo se našli sa jednim prijateljem i predložili mu da odemo negde da jedemo. On je rekao da zna jedan odličan restoran. Njemu smo prepustili i da nam izabere jelo. Mesto je zaista bilo prelepo, ali kada su mi doneli hranu, moje oduševljenje je naglo opalo. Bio je to biftek obilato preliven džemom od višanja. Ne volim slano-slatke kombinacije. Za mene slatko ide sa slatkim, a slano sa slanim. Kašikom sam pokušavao da skinem džem i dođem do mesa. Na kraju sam nešto i pojeo. Ivan i Želimir su uživali u tom jelu. Oni stalno eksperimentišu i, za razliku od nas ostalih koji smo za klasiku, biraju laganiju kuhinju. Kasnije sam u Francuskoj jeo, mada inače takve stvari u potpunosti izbegavam, dinju sa pršutom, i svidelo mi se. I to je za sada jedina neobična kombinacija za koju mogu da kažem da mi je ukusna. Suši nikada nisam probao, a kavijar mi se ne dopada.
PONOĆNA POSETA FRIŽIDERU
Ima veliki respekt prema majstorima kuhinje, profesionalcima, a sebe smatra kuvarom iz hobija.
- Kulinarstvo zahteva dosta mašte, kreativnosti i znanja. Za mene je ono jedna od grana umetnosti. Da sam neka vlast, uveo bih u škole obavezne časove kuvanja. Kao što iz opštetehničkog obrazovanja deca uče svašta da naprave, tako isto treba da nauče da kuvaju. Svi se nađemo u sutuaciji da neko vreme provedemo sami i da tada treba da vodimo računa o tome šta jedemo. Odu deca na studije i šta će ako nemaju novca za restorane, a ne umeju da spreme makar supu ili čorbu? Preostaje im samo suva hrana koja nije zdrava. Supruga i ja smo naše sinove uputili u osnove kulinarstva. Dobro im je to došlo svaki put kada bismo mi negde putovali, a oni ostajali sami kod kuće. Ja se uglavnom borim za svoje mesto u kuhinji, jer me supruga najčešće izbacuje. Ona svaki dan priprema obroke za sve, dok ja to radim više iz hobija. Sinovi takođe. Mi muškarci najviše volimo jela s dosta mesa, a supruga pre bira ribu i povrće, ali kada se sve sabere, naša porodica se hrani umereno i zdravo.
Petar Božović: Istinski gurman u zemlji Šljivadiji
Ne stidi se da prizna kako noću proverava stanje u frižideru i traži nešto slatko.
- Kasno ležem, obično oko dva-tri ujutro, i oko ponoći imam potrebu za slatkišima. Ne uzdržavam se, jer nema ni potrebe. Ne gojim se još, mada ništa ni ne treniram. Volim sve poslastice. Moji ukućani takođe. Kada odem u Švajcarsku, ne propustim priliku da nakupujem njihovih čokolada, ali to zadovoljstvo nam kratko traje jer brzo potrošimo velike količine.
Ne zanimaju ga ni moderna pravila zdrave ishrane.
Nikola Pejaković: Prazan stomak više ceni hranu
- Nisam zainteresovan za smutije, semenke, heljdu, musli... Hranim se tradicionalno, počev od prvog obroka kada najradije ispržim jaja i kobasice. Jedem beli hleb. Ujutro obavezno odem po svež, a najviše volim francuski jer ima hrskavu koricu a iznutra je mekan.
Najnovije.
