Vlasnica kompanije ‘Miss Yu’ i novinarka hranu doživljava kao lek, jer kad god joj je bilo teško, mogla je da se vrati kući gde ju je čekalo omiljeno jelo, nekada je išla na kraj sveta zbog dimljenog repa aligatora, a sada je zagovornik monaške ishrane

Za novinarku i vlasnicu kompanije “Miss Yu” Vesnu de Vinču (60) hrana je lek i dokaz ljubavi. Kroz kakve god bure da je prolazila, uvek je osećala spokoj na povratku kući jer je znala da je čeka domaća supa njene majke Tanje Jugović.

- Najslađa je mamina supica sa rezancima. Kad sam pravila greške u životu, na primer razvodila se, uvek sam imala gde da se vratim, kod moje mame koja me je čekala sa supom. A poruka da postoji mesto gde ćemo uvek biti voljeni i sigurni veoma je važna za sve nas.

Zahvaljujući mami i njenim sestrama, od kojih je jedna bila supruga fudbalskog trenera i funkcionera Miljana Miljanića, jela je najbolje kolače na svetu.

- Nagovorila sam mamu da skupi sve te recepte. Reč je o tortama, štrudlama, kiflicama, sitnim kolačima. Mama je istoričarka umetnosti i pažljivo je uklapala srebrni escajg, stolnjak, salvete. Bratu i meni je pekla palačinke i mazala ih džemom, a mi smo ih tamanili brzinom svetlosti. One su i danas razlog da prekinem dijetu.

KAFANSKI STAŽ

Zbog jednog muškarca, novinara Milana Langa, postala je boem. Sa njim je dočekivala zore u čuvenim beogradskim kafanama “Šumatovac”, “Union klub” i “Klub književnika”.

- Radila sam magistarski rad na Ekonomskom fakultetu i tek sam počela da kapiram život, jer sam došla iz nevine, tradicionalne i pristojne sredine. Bila sam najbolji đak i student i prvi skandal koji sam napravila porodici bila je udaja za Langa, novinara 20 godina starijeg od mene. On se družio sa zanimljivim svetom, od Zvonka Bogdana, preko Tome Zdravkovića i njegovog velikog prijatelja Dragana Tokovića do Brane Crnčevića i Mome Kapora. Onda se u redakcijama igrao šah i niko nije hteo da ide kući. Pili su svi, vino i žestinu, viski uglavnom, a kad ponestane para, lozu. Barabar sa njima i ja, a nikad nisam bila pijana. Ali, moji pijanci bili su mudraci i najveći intelektualci.

Na Langovu inicijativu jednog leta su krstarili od Pule do Cavtata. Osim njih, na jahti dugoj 40 metara baškarili su se i Tereza Kesovija, Oliver Dragojević, Novi fosili, Suzana Mančić.

- Usput smo svraćali u restorane i degustirali lokalne specijalitete. Na Hvaru sam naučila da pravim školjke na buzaru i spremala sam ih dok se nisam zasitila. A zbog Dana Tane sam zavolela italijansku kuhinju. On mi je, uz teču Miljana, duhovni otac. Njih dvojica su bili veliki drugari i kavaljeri svetskog ranga. Zahvaljujući teči i tetki Veri proputovala sam svet, jela u najskupljim restoranima. Još pamtim ukuse prvog gaspača i antrikota, bifteka koji sam pečeš na tanjiru od gline.

Dan Tana joj je u svom restoranu “Dan Tana’s” u Los Anđelesu ustupio sto na mesec dana i mogla je za njim da ugosti koga je htela.

- Moj brat Srđan Popović, sjajan tonac koji godinama radi “Modern Family” i nagrađen je Oskarom za timski rad, ispričao mi je da su čuveni glumci čekali u redu ispred. Tu sam se častila fenomenalnim italijanskim jelima. U međuvremenu sam postala majstor za paste, posebno za karbonaru. Katerina, kćerka Dana Tane, koju sam podučavala srpski jezik, otkrila mi je da se karfiol jede sirov. Uzmeš paradajz, papriku, šargarepu i razno drugo povrće, karfiol iscepkaš na cvetiće, preliješ oporim soja sosom i maslinovim uljem - i to je to. Često pravim pite sa sirom, zeljem, krompirom, ponekad izmislim fil, na primer praziluk sa pirinčem, malo origana i paradajza. Nedavno sam naučila da kore motam kao ružu i to sad najčešće spremam. Svi vole tortu od ananasa za koju mi je recept dala tetka Boda, mama moje najbolje drugarice Bilje Kostić.

NEPODNOŠLJIVA LAKOĆA KUVANJA

Nekad je zbog dimljenog aligatorovog repa bila spremna da ode na kraj sveta, sad bira monašku kuhinju.

- U Harareu sam jela specijalitet sa dimljenim repom aligatora, čiji ukus podseća na piletinu. U Meksiku sam probala “ohoroho”, koktel u kome najviše ima piva, koje inače ne podnosim. To je nešto najbolje što sam ikada pila. Poslednjih godina sam zagovornik monaške kuhinje, koja podrazumeva konzumiranje namirnica u sirovom obliku, bez dodataka. Dan počinjem čajem od žalfije, često vozim bicikl bar dvadeset kilometara, a ne bih mogla da opstanem bez gladovanja, zeolita i akupunkture.

Oduševljena je maštom i umećem Džejmija Olivera, kao i njegovim stavom da se ukusan i kvalitetan obrok može pripremiti za 15 minuta.

- Kuvalo i seckalica su mu uvek pri ruci, rerna je uključena, tu je i plotna, dovoljno za čudo. To ja zovem nepodnošljiva lakoća kuvanja.

Češće kuva na brodu, a čak ni to što joj je kuhinja minijaturna i staje u plakar ne sprečava je da pripremi gozbu za prijatelje.

- Napravim desetak salata, naručim roštilj i eto večere i za 30 ljudi.