Dirljiv govor Jagoša Markovića

Reditelju Ja­go­šu Ma­r­ko­vi­ću uru­če­na je go­di­šnja na­gra­da „Ta­tja­na Lu­kja­no­va“ u Beo­gra­d­skom dra­m­skom po­zo­ri­štu, ko­je je  pro­sla­vi­lo svoj 73. ro­đe­n­dan. Ču­ve­ni re­di­te­lj je baš na Cr­ve­nom kr­stu 1988. go­di­ne ­po­čeo ka­ri­je­ru.

– Glu­mi­ca Ta­tja­na Lu­kja­no­va igra­la je s po­se­b­nom poe­zi­jom ko­ja je sa­stav­ni deo nje­nog bi­ća. Sve u nje­nom po­kre­tu i go­vo­ru bi­lo je uzvi­še­no i ta­k­nu­to ne­čim na­dreal­nim. Bi­la je ča­rob­na kao da ju je Mo­cart stva­rao i pru­ži­la je ce­lo­ži­vo­t­nu po­sve­će­nost ovom po­zo­ri­štu. Dra­go mi je što je pos­ta­la si­m­bol ku­će ko­ja ču­va uspo­me­nu na nju, ali i na ovaj na­čin po­tvr­đu­je svoj du­hov­ni iden­ti­tet. Po­če­li su bo­lji da­ni za po­zo­ri­šte i si­gu­ran sam u do­bru bu­du­ć­nost Beo­gra­d­skog dra­m­skog po­zo­ri­šta – re­kao je Ma­r­ko­vić, ko­ji se na­ša­lio rekavši da mu je ovo pr­va že­n­ska na­gra­da.


 

Autor: Aleksandar Đuričić
Foto: Ataimages
Podelite sa prijateljima:
Tagovi