Jedan od domaćih filmova koji imaju premijeru na Festu, jeste i "Afterparty", a njegov autor Luka Bursać kaže ono što ga zanima i čime će se verovatno baviti i u narednim ostvarenjima jesu generacijski jaz i sukob i breme nasleđa koje oseća on kao mlad čovek i što oseća i njegov junak u filmu.

Rade Ćosić, producent i tumač glavne uloge Mareta u filmu, rekao je na današnjoj konferenciji za novinare da film na neki način jeste poziv tinejdžerima, kojima se uglavnom obraćaju, da nešto promene.

-Mare bi u stvarnom životu mogao da nosi epitet budale, kretena i poenta je bila da on bude antiheroj kako bismo pokazali mane današnjeg društva, duh vremena. To je na neki način Lukina i moja prošlost. Mi smo preživekli taj klabing i možemo se nazvati klabing generacijom koja gubi bitku sa mobilnim telefonima, sa selebriti momentima, objasnio je Ćosić.

On je rekao da Mare želi da napusti taj svet, ali mu taj svet ne dozvoljava da ga napusti.

-Kao danas u Srbiji - vi pokušavate da ne budete politički aktivni, ali ne možete zato što vas generalno vuče na dole velika masa. Mare ima zdravu ambiciju i poenta je da ako dozvolimo da nam ne daju da uradimo nešto iskreno, nikad to nećemo ni uraditi. U svima nama čuči iskrenost i istina i to je najvažnije, naglasio je Ćosić.

U filmu igraju i Lidija Vukićević, Slobodan Beštić, Nikola Šurbanović, Jana Milosavljević, Vladimir Gvojić, Dragan Jovanović.

Vukićević je rekla da joj nije bilo teško da izgradi lik majke i objasnila da su insistirali na dobrom odnosu između muža i žene, bez obzira što majka prati društvene mreže, dok njen suprug odbija sve to i želi da ostane u eri hipi pokreta, ona ostaje uz njega zarad ljubavi.

Slobodan Beštić: Naučio sam da izrazim svoje potrebe a da ne povredim druge

-Tu ljubav smo pokušali da napravimo filigrantski i da se baš oseti da postoji ljubav i da je to skladna porodica. Nemam prilike u poslednje vreme vidim da je neka porodica skladna. Možda to vuče ovo vreme ili jaz između roditelja i dece pa se poremete odnosi. Ovde su odnosi čisti, jasni, istakla je Vukićević.

Beštić je primetio da je bilo najteže igrati srećnu porodicu, ljubav.

-Toga nema na filmu, na televiziji, u pozorištu zato što to nije zanimljivo. Dosadno je igrati sreću i ljubav, uvek je sukob potreban. Naša ljubav je kulminirala u sceni plesa u kojoj smo se Lidija i ja upustili u improvizaciju, Luka nije želeo da kaže stop i to je trajalo jako dugo. Zadatak nam je bio da odigramo priču naše generacije osamdesetih godina, koja se otuđila od sebe i vraća se i da na taj način zapravo odigramo nasus ljubav, ispričao je Beštić.

Bursać se nadovezao da je suština njihove tragike upravo ljubav, da nesreća protagonista ne dolazi iz sukoba, već iz ljubavi.

Reditelj i scenarista je rekao da su filmski jezik prilagodili malom budžetu, te je veći deo filma statičan, ali su to spojili sa dinamičnom montažom.

Komentari (0)

Loading