Vuk Kostić o odlasku dragih kolega: Teško mi je da pretočim tugu u reči, ona je samo za ćutanje


Trenutno najpoznatiji inspektor u Srbiji, glumac Vuk Kostić (38) vredno radi u pozorištu. Nedavno je imao zapaljenje pluća, ali to ga nije sprečilo da nastavi sa svojim poslovnim obavezama. Uskoro ga očekuje početak snimanja treće sezone hit serije “Ubice mog oca”, koju je publika zavolela na prvo gledanje. Vuk je sa lakoćom odigrao lik inspektora Aleksandra Jakovljevića, a talenat za glumu nasledio je od oca, čuvenog glumca Mihajla Kostića Pljake.

Vuk Kostić o mestu gde se svi problemi sami rešavaju

Od malih nogu ste se bavili glumom. Imali ste samo šest godina kada ste dobili svoju prvu ulogu u predstavi “Sveti Georgije ubiva aždahu” u Ateljeu 212. Kako se sećate tog perioda?

– Kao kroz maglu, tada sam bio veoma mali. U toj predstavi igralo je mnogo glumaca, njih dvadesetak. To su sve bile očeve kolege. Sada već pokojni Gaga Nikolić, kome je nedavno bila druga godišnjica smrti, takođe Pera Kralj, Ljuba Moljac, Đuza Stoiljković, Mira Banjac, Dara Džokić, Branimir Brstina.

Mnogi od legendarnih glumaca starije generacije nisu više s nama, a na ogromnu žalost i neki od mlađih su prerano otišli. Kako su izgledali vaša saradnja i druženje s njima?

– Stvari kad se ne pominju odu u zaborav, a ja imam mnogo doživljaja i podsetnika. Obožavao sam Petra Kralja, s njim sam se najsigurnije osećao. Gaga je bio mangup, ne znaš da li će da te cupka ili lagano klepi u šali. Bio sam mali i u svemu tome sam izuzetno uživao. Ogromna je tuga odlazak mlađih ljudi kao što su Nebojša Glogovac i Manda. Veoma mi je teško da govorim o tome, teško mi je da pretočim tugu u reči, ona je samo za ćutanje, nije za priču. Gaga Nikolić, na primer, bio je nešto stariji i ljudi poput njega su bili legende i pre nego što su otišli. Za mene kao klinca oni su sve prošli u životu, jahali zmajeve, i na pamet mi pada jedino dečja fantastika kad na njih pomislim. Oni su odigrali uloge, dočekivali zore, pili, zabavljali se, a kad ode mlad čovek, uvek kažeš da je imalo tu još dosta toga da se poživi i proživi.

Vuk Kostić: Voleo bih da budem otac, dovoljno dobar kao što je moj bio meni

U pozorištu ste imali mnoge zapažene uloge, predstava “Transilvanija” je prošle nedelje odigrana stoti put, a u “Velikoj drami” na sceni Narodnog pozorišta glumite već 16 godina. Kako izgleda raditi na tako dugovečim projektima?

– Neverovatna je sreća biti deo predstava koje toliko dugo traju, ja sam imao 21 godinu kada sam počeo da igram u “Velikoj drami”, i kako sam rastao, zapravo mi, pošto tumačim jednog od četvorice braće, tako je i predstava rasla. Podrška velikih “mrguda” poput Tanasija Uzunovića, Ljiljane Blagojević, Lepomira Ivkovića i da ne nabrajam dalje jer ću sigurno nekoga izostaviti, mnogo mi je značila. Te divne tete i čike prihvatili su me kao veoma mladog i zadovoljni su što smo moje kolege i ja izrasli u ovakve ljude, pa onda glumce i junake, protagoniste.

Autor: Gloria magazin/Katarina Todorović
Foto: Aleksandar Letić, Dalibor Danilović, Jelena Jovanov, Instagram
Podelite sa prijateljima:
Tagovi