Vladimir Paskaljević: Sve je dobilo smisao


Pošto se odselio u Kanadu i prošao kroz teške dane kad je jedva uspevao da se prehrani, reditelj je angažovan kao predavač na univerzitetima u Torontu i Nju Bransviku, a nedavno je sa partnerkom Đin Đin dobio kćerku Aj Peng Penelopi

Srpski reditelj Vladimir Paskaljević (44), sin našeg proslavljenog sineaste Gorana Paskaljevića, pre pet godina zamenio je udobni život u Beogradu za skomni dom u Torontu i novi početak. Da se iseli iz Srbije odlučio je mnogo pre. Nije želeo da ide u, kako kaže, rasističku Evropu, u obzir nisu dolazile ni Sjedinjene Američke Države, već se odselio u Kanadu bez unapred dogovorenog profesionalnog angažmana. Spremnost da se suoči sa nepoznatim donela mu je novu ljubav i najveću životnu radost – rođenje kćerke. Ali prve godine iseljeničkog života nisu bile lake.

Goran Paskaljević sa unukom Aj Ping Penelopi

U početku je sebi mogao da priušti skromni obrok, zarađujući statiranjem u holivudskim filmovima koji se snimaju u Kanadi. Međutim, uspeo je da ostvari svoj “kanadski san”. Osim što se usavršava u oblasti kinematografije, radi za Netfliks produkciju, predaje na kanadskim univerzitetima i pokrenuo je produkcijsku kompaniju za video-sadržaj.

– Kad sam u Kanadu stigao s jednim koferom, nisam imao više nego za dva jaja, par viršli, dva tosta i dva paradajza dnevno. Živeo sam u podrumu kuće koja je, doduše, imala baštu. Prve godine pazario sam voće u radnji u kojoj se prodaje roba kojoj ističe rok za dan-dva. Morao sam tačno da znam koliko čega i gde kupujem da bih preživeo. Ipak, bili su to dani kojih se rado sećam. Sve mi je bilo novo, dobio sam šansu da počnem da gradim nešto iz početka.

Ubrzo je u Torontu upisao master studije filma, i zahvaljujući prethodnom iskustvu iz Srbije dobio gratis stipendiju i asistenturu. Sa prvom platom skočio mu je standard.

– Život u Kanadi je skup, ali posla ima. Ko nije gadljiv na rad, neće ostati gladan. Za vreme studija uglavnom sam učio u gradskom prevozu i između kadrova dok sam statirao u američkim “A” produkcijama, uspešno se sklanjajući od kamere. U ostvarenju “Pompeja” sam “igrao” mrtvog gladijatora, pa su me presvukli u legionara i dali mi mač da jurišam na kameru. Bog je uslišio moje molitve i nijedan od tih kadrova nije ušao u film. Studirao sam 3D film na masteru i dobio ideju da snimam svadbe trodimenzionalno. Bio sam prvi koji je to uradio u Severnoj Americi i tako sam prodro na tesno svadbarsko tržište, na koje je vrlo teško ući ako ne znaš da snimaš i da montiraš.

Osim toga, potvrdio je svoj rediteljski dar pokazan još 2009. u debitantskom delu “Đavolja varoš”. Snimio je film o životu imigranata ironičnog naslova “Odsutnost je prisutna”, u kojem je glavnu ulogu poverio Dragani Varagić, i dobio nagradu za najbolji studentski film u Kanadi. Radio je kao asistent režije u Netfliks produkciji, dobio posao predavača filma prvo na Univerzitetu u Nju Bransviku, zatim u Torontu. Danas ima još jedan predavački angažman i svoju video-produkciju.

POŠTAR VIŠE ZARADI

Od kada je obezbedio egzistencijalnu sigurnost, uspeo je da uživa u prednostima najvećeg grada u Kanadi, sagleda njegove mane, pa čak i da ga uporedi sa Srbijom.

– Ovde vremenske prilike nisu idealne: zima traje šest meseci, i to je za sada jedino što mi se ne sviđa. Skoro svaka zgrada ima bazen, pa često plivam.

Kanađanima je Srbija malo poznata, retko ko zna da je Tesla Srbin, ali onima koji prate tenis poznato je odakle je Novak Đoković.
Iako je veći deo života u Srbiji posvetio sedmoj umetnosti, Paskaljević priznaje da ne želi više da pravi filmove.

– Treba snimati kad imaš ideju u koju veruješ. Trenutno je nemam kada je reč o igranom filmu, ali istražujem podatke za neke dokumentarce. Pitanje je vremena i novca. U Torontu se nudi dosta poslova u američkim produkcijama, ali je to loše plaćeno i radi se po 15 sati. Više zaradi poštar nego asistent režije. Druga opcija za filmadžije jeste da država da novac za razvijanje umetničkog filma, ali su te svote manje nego u Srbiji. Srećan sam na univerzitetu i držim se svog privatnog biznisa.

Ovaj ritam mu odgovara budući da veći deo dana provodi sa četvoromesečnom kćerkom Aj Ping Penelopi koju je dobio sa partnerkom Đin Đin. Priča o susretu Vladimira i njegove izabranice takođe je filmska.

– Đin Đin sam upoznao tako što smo slučajno plivali u istoj grupi turista sa ajkulama biljojedima u Meksiku i posle se slučajno sreli kad sam se cenjkao za ritual sa indijanskim šamanima.

Dolaskom bebe u kuću, kako kaže reditelj, život im se nije previše promenio.

– Sve je isto, samo ima mnogo više posla, ali i mnogo više smisla.

Autor: Gloria magazin/Ivan Aranđelović
Foto: Dalibor Danilović, Privatni album
Podelite sa prijateljima:
Tagovi