Skulptor i jedan od pokretača umetničkog festivala Devet u intimnoj abecedi otkriva zbog čega je udar groma jasna opomena, kako je ćirilicom pisao tekst na mađarskom i zašto koristi dva jastuka

a Art macht frei. Kada sam bio u Aušvicu, dugo sam ostao zagledan u natpis iznad ulaza na kome je pisalo “Arbeit macht frei”. U sebi sam promenio smisao te rečenice i zamislio kako u naslovu nestaju neka slova. Tako je nastalo “Art macht frei”, što znači umetnost oslobađa. Taj natpis sam i fizički izveo i okačio na ulazu u svoju galeriju.

b Bolest. Nešto o čemu se mnogo priča, a o čemu malo znam. Nešto čega se mnogo plašim.

c Cicija. Nije cicija ono što se misli. Cicija je samo nesigurna osoba, ako da deo sebe, ona drugačije gleda na poklon, za nju je on samo plen.

č Čovek. Čovek je biće koje svako drugačije vidi i definiše. Ne kapiram skroz šta je čovek i čemu služi, ali nekako izlazim na kraj s njim.

ć Ćirilica. Prvo sam u životu naučio mađarski jezik, pa tek onda srpski i ćirilicu. Često sam mađarski pisao ćirilicom.

d Deca. Moje dve najveće sreće na svetu: Tibor i Uma.

dž Džabe. Nešto si dobio, a nisi platio – srećna okolnost.

đ Đon. Moj prijatelj je u Budimpešti svirao kontrabas đonom od cipela njegovog dede. Kao mali zapamtio sam tu prisnost.

e Ekser. Gvožđe koje spaja. Kad ga udariš, shvatiš šta je – tu je.

f Fino je biti fin.

g Grom. Pojava koja se desi kao neka glasna opomena, a nikad ne razumem šta hoće da kaže.

h Hrabrost. Ona koja dolazi bez razmišljanja, nepozvana, beskompromisna.

Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani…