Vida Ognjenović: Opasna je zabluda da sve ima svoju cenu

Pozorišna rediteljka i književnica, dobitnica Sterijine nagrade za savremeni dramski tekst za komad ‘Kozocid’, u intimnoj abecedi otkriva zbog čega se boji buba čak i kad su svilene, kako je dobrota uvek razoružava i zašto ne podnosi rastanke

a Avala, pre no što nekome padne na um da gradi Beograd na drveću. Ambrozija, nekad piće bogova, danas otrov za alergične.

b Bube, od kojih se bojim čak i kad su svilene.

c Cena. Opasna je zabluda da sve ima svoju cenu. Cena je nasilje. Cena je jedna vrsta diktature, jer znamo da su najvrednije stvari neprocenjive.

č Čar, čarovito, čaranje. Čarolija, to su široka, neobjašnjiva značenja, i svaka druga reč ih narušava i ograničava.

ć Ćućorenje, nežan govor kao da oponašamo cvrkut ptica, i dečji šapat. Ili ćutanje, kojim se takođe može mnogo reći.

d Dobrota, koja me uvek razoružava.

dž Džumbus, to je onomatopejska reč, kao i džambas. Mada nisu istog značenja, obe uveličavaju to što njima označavamo.

đ Đurđa, na to se ime vazda osmehnem, tako se zvala moja majka.

e Evgenije Onjegin. Često pročitavam taj spev da ne zaboravim pasaže koje znam napamet.

f Filip, moj predobri brat. Odavno više nije sa nama, ali ja to nikad nisam do kraja shvatila.

g Gavran, za kog sam tvrdila da je ptica žalosnica, jer je u dubokoj crnini, pa mi se ceo razred smejao.

h Humanost, to preimućstvo naše vrste koje ne smemo iskrivljavati.

i Ikarus, taj smeli letač. Indija, zemlja čudesa.

j Jana, moja baka od koje sam nasledila ljubav prema deci. Jana, moja sestra koja liči na našu baku.

k Kala, cveće koje se pravi važno. Velik, uočljiv cvet, a nema nikakav miris. Čisto foliranje.

l Lapis lazuli, divan kamen, setan, označava neko tajanstvo.

lj Ljiljan, raskošan cvet, nije ljubak kao ljubičica, nego gord, uobražen čak.

m Miodrag, baš lepo muško ime. Tako se zvao moj prijatelj Radulovački, i s pravom nije voleo što su ga svi zvali Miša.

n Nar. Zagonetno voće. U detinjstvu sam se pitala kako ih pune onim slatkim zrncima.

nj Nj je slovo zbog kojeg američke kolege moju prijateljicu Janju Husar zovu Džendža, a moje prezime izgovaraju Odženovik.

o Odlazak, ponekad bih radije ostala, mrzim rastanke.

p Poljubac, ili polje tek ozelenele pšenice puno uscvetalih bulki, kao na Konjovićevim platnima, ili pozdrav izdaleka.

r Ruke raširene na radost. Rumen letnje večeri.

s Suza, sonet, suvo smilje.

š Šašav i šušumiga, i sve na š je šuštavo. Jedna ličnost u romanu “Čarobni breg” stalno lupa vratima i zove se Madam Šoša, baš lepo, šuštavo prezime.

t Tatula, od koje se, kažu, poludi. Tebi se to ne bi primetilo, kaže moj prijatelj. Šali se valjda.

u Ural planina i uralske bajke, gde momak doziva devojku deminutivima Varjuša, Varjanjušenjka, ti maljenkaja dušenjka maja.

v Vojvodina, ravnica mog detinjstva, kad sam plašila drugarice da u njoj žive stepski vukovi.

z Zrikavci i njihova horska pesma, u suton pored mora, u travi i šiblju. I zumbul, jedri cvetovi, opojan miris, mada ni zumbuli više nisu kao što su nekad bili, kaže pesma.

ž Žar ptica. Verujem da je ona postojala, možda još negde svetli.