Analizirajući šta je radila i uradila poslednjih meseci, modna kreatorka Verica Rakočević ističe kako se trudi da oko sebe emituje optimizam, objašnjava zašto ne želi da piše autobiografiju
i šali se da je godinu mlađa jer zbog pandemije 2020. ne priznaje
Modna dizajnerka Verica Rakočević (72) kaže da će nakon 2020. govoriti da ima godinu manje, pošto vreme života koje joj je oduzela pandemija virusa korona ne računa. U 2021. je ušla s nadom da će disati punim plućima i da će svet biti barem malo bolje mesto.
- Često se šalim s prijateljima da imam godinu manje zato što 2020. želim da preskočim kao da je nije ni bilo. Meni su se dogodile neke lepe stvari u poslednje vreme, ali kada je oko vas bolest, propadanje poslova koji ljudima donose prihode za život, ne mogu im se radovati. Privatno i poslovno se trudim da širim optimizam, vodeći se izrekom “kakve su ti misli, takav ti je život”. (Pročitaj: Marija Veljković je anksioznost pobedila uz pomoć psihologa, a beg od stresa pronalazi u okrilju porodice)
View this post on Instagram
Kako ste ovih dana i čime se bavite?
- Odlično, otkako je počeo sa radom onlajn šop, koji od prvog dana dobro posluje. Uglavnom sam okupirana traženjem špeditera koji su najpovoljniji finansijski, sigurni, kako bih ostavila utisak odgovornog brenda kod klijenata širom sveta. Paralelno se trudim da nađem idealnu opciju da zadržim radnike i organizujem rad u butiku za klijente iz Srbije, poštujući sve propisane mere zaštite. Jedina istinska želja koju imam nakon prošle godine jeste da moja porodica i prijatelji budu dobro u ovo vreme. Bila bih neiskrena kada ne bih priznala da želim i da moj posao nastavi da napreduje. Početak 2021. doneo mi je i radost privatne prirode, što je dovoljno da verujem da će ovo biti godina radosti.
View this post on Instagram
Čemu se nadate?
- Pandemija je promenila sve ljude na planeti i sigurno je da nikada više ništa neće biti isto. Lično, imala sam i teže periode u životu i iz njih sam izlazila kao vesela i pozitivna osoba. Na život gledam kao na dar i fali mi da u njemu uživam sa prijateljima, decom i unucima, koje ne mogu da viđam kao ranije. Nadam se da će se to promeniti. Takođe, smeta mi što sa klijentima ne mogu da imam bliski kontakt, morali smo da ukinemo šivenje po meri kako ne bismo ugrozili jedni druge. Ali nadam se da će i to brzo proći, kao što sve mora da prođe, i lepo i ružno. (Pročitaj: Svetlana Ceca Bojković – Ne pristajem da se plašim)
View this post on Instagram
Koliko je pandemija promenila modni svet?
- Moda, kao jedan bitan deo ekonomije, trpi i trpeće velike promene. Prelazak na onlajn kupovinu uskratiće lepotu i zadovoljstvo koje imamo kad ulazimo u radnju. Dobro je to što će hiperprodukcija izgubiti bitku u odnosu na kvalitetne male serije. Armani je lepo rekao u jednom intervjuu da je pandemija dovela do toga da kvalitet pobedi kvantitet.
Šta vam je u poslu bilo najteže tokom pandemije?
- Najveće opterećenje bilo je kako sačuvati kolektiv. Takođe, prilikom dizajniranja morala sam da se prilagodim okolnostima i nisam mogla da pustim mašti na volju, racio je bio bitniji. Iz tog razloga sam uradila uzorke Sport kolekcije, jer su nam sada potrebniji komadi za šetnju i boravak u kući nego glamurozne haljine.
View this post on Instagram
A šta vam je lično bilo najteže?
- Imam privilegiju što živim u prirodi tako da mi ni onaj period totalne zabrane kretanja, za starije od 65 godina, nije teško pao. Bavila sam se uređenjem dvorišta, biljkama, šetala šumom. Od prvog dana jedina briga bila mi je ta da moja porodica, prijatelji i saradnici budu dobro. Hvala bogu sačuvali smo se dosad. Tužno je što su patili i nestali neki ljudi koje sam poznavala. Žalosna sam zbog toga što nam se život pretvorio u strah, a opet, trudim se da mi ništa ne oduzme ovu količinu entuzijazma i ljubavi prema poslu koji radim već skoro 40 godina.
