Vanja Ejdus: Roditeljstvo je ozbiljan posao


Premda bi volela da ima još dece, glumica priznaje da bi se sada teško ponovo upustila u avanturu podizanja i vaspitavanja naslednika jer iz iskustva s osmogodišnjom kćerkom zna koliko energije, truda i vremena treba utrošiti kako bi se mališan izveo na pravi put

Jedna od najaktivnijih domaćih glumica Vanja Ejdus (41), koja trenutno igra u dvadesetak predstava, uprkos brojnim poslovnim obavezama, zahvaljujući dobroj organizovanosti, najviše vremena posvećuje kćerki Sani. Osmogodišnja devojčica, pored gena barda našeg glumišta, dede Predraga-Pece Ejdusa, u sebi nosi i one od Stanislave Pešić, bake po ocu. A iako je poput mame od malih nogu zainteresovana za scenu, po karakteru joj nije ni nalik.

Bila sam mnogo stidljivija od kćerke, plačljivija. U tom smislu se “izmetnula” na mog brata Filipa, koji se, po priči moje mame, budio ujutru i pevao, dok sam ja plakala. Sana se raduje svemu, jutru, večeri, rođendanu, doručku, večeri, školi. Voli sve. Dosta je otvorenija od mene, mislim da smo potpuno različite.

Sana je ovog meseca napunila osam godina, još malo pa ulazi u pubertet. Plaši li vas to?

To jeste neki predpubertetski period, ali, na svu sreću, ona još voli plišane igračke. Hoće da se igra, detinjasta je. Sećam se da sam se ja do sedmog-osmog razreda igrala s barbikama. Volela bih da njeno detinjstvo što duže traje, a pubertet će svakako doći.

A da li su vam se njenim rođenjem pojavili neki novi strahovi, bojite li se za budućnost svog deteta koje odrasta u svetu kakav je naš?

Od kada imam nju, moji strahovi su se smanjili, jer sam fokusiranija na dete i uopšte na radost života. Ne plašim se za njenu budućnost uprkos ekonomskom, socijalnom, a pre svega vrednosnom propadanju društva u kome živimo. Ipak, ne želim da ona počne da razmišlja o tome da odavde treba otići. Ni sama nisam razmišljala na taj način, već sam ovde gradila svoj svet i okruženje koje me ispunjava. I dalje mislim da je Beograd svet, a slušajući priče ljudi koji su otišli odavde, shvatila sam da oni uvek žele da se vrate, da pate, da zapravo nigde ne pripadaju jer su svuda tuđinci. Ako i Sana ovde napravi svoju bazu u kojoj joj je udobno, ne znam zašto bi poželela da ode.

Provodite li mnogo vremena zajedno?

Trudim se da što više budemo zajedno, iako mnogo radim i imam privatni život. To mi je uvek bilo važno jer mislim da je dobra majka ona koja je zadovoljna sobom. Neke žene sve zapuste kad postanu roditelj, odjednom im se sve promeni i fokusiraju se samo na decu. Ne kažem da to nije dobro, ali moja ideja je da majka treba da ima sopstveni prostor, da bude zadovoljna poslom, ali i svojim ljubavnim i socijalnim životom. Pored toga što održavam sve to, trudim se da budem upućena u sve što se Sani dešava i da kod nje razvijam vrednosti koje su meni važne.

Da li ste primetili kod kćerke potrebu da glumi?

Kad sam držala glumačke radionice u Majdanu i Parobrodu, vodila sam je sa sobom na časove. Vidim da joj se dopada da glumi, to je zabavlja. Ipak, ne želim da se ona posveti tom poslu, ima toliko drugih lepih profesija kojima bi mogla da se bavi. Ali, neću je ni sprečavati u tome, baš kao što nisu ni mene moji. Zahvalna sam im za to, jer da nisam glumica, bila bih strašno nesrećna.

Želite li još dece?

Volela bih, ali mislim da sad ne bih imala živaca za to. Nije da nisam razmišljala o tome, samo, roditeljstvo je ozbiljan posao.

Kakva ste majka, stroga ili popustljiva?

Nikad nisam išla pogrbljena za njom i govorila joj “pazi, pašćeš” već “idi, popni se na to drvo, ti to možeš”. Forsirala sam je da bude aktivna, a da sve što uradi proistekne iz vere da ona nešto može i da je okolina neće izneveriti. Roditelji često nisu svesni poruka koje usputno šalju, kao na primer kad govore deci da su nespretna. Hrabrila sam je, a onda sam, kad je napunila šest godina, malo okrenula priču i postavila ozbiljnije granice. Stroža sam nego pre, što je ona isprva teško podnosila. Sad, kad se oformila ta baza na kojoj počiva njena ljubav i vera u sebe, nastupa taj drugi krug vaspitavanja.

Pored obaveza u pozorištu i aktivnosti sa Sanom, šta radite u slobodno vreme?

Uživam u kuvanju i vežbanju. Iako to ranije nisam radila, morala sam da počnem, a u međuvremenu sam zavolela kulinarstvo. Ne spremam hranu svaki dan, ali to radim s ljubavlju i ništa mi nije teško. Takođe sam zavolela aštanga jogu, to je jedno od najkorisnijih otkrića u mom životu. Vrlo je dobra za jačanje tela i duha, značajna je za moju profesiju. Mislim da svako treba da vežba, a meni aštanga baš odgovara – diže mi energiju, budi i održava ceo organizam u odličnoj formi.

Autor: Gloria magazin/ Jelena Milinčić
Foto: Gloria magazin/ Jelena Jovanov
Podelite sa prijateljima:
Tagovi