Suze, stisak ruke i osmeh pobednika: Ljubišu Samardžića ophrvale emocije na premijeri filma “Panta rei”


Slavnog glumca, koji se prvi put pojavio u javnosti posle teške operacije i višemesečnog oporavka, beogradska publika je dočekala salvama aplauza, baš kao i njegov dokumentarac 
‘Panta rei’

Pet meseci nakon što je imao zdravstvene tegobe zbog kojih je operisan u Kliničko-bolničkom centru Srbije, velikan jugoslovenske i srpske kinematografije Ljubiša Samardžić (80) prvi put se pojavio u javnosti na otvaranju Martovskog festivala, koji je do ove godine nosio naziv Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma. Dok je prilazio zgradi Doma omladine, činilo se da je vreme stalo, barem za prisutne koji su pohrlili da pozdrave voljenog glumca. Sa prepoznatljivim osmehom, on je strpljivo pozirao foto-reporterima, a na naše pitanje “Kako je?”, ljubazno je odgovorio:

– Kao što vidite, odlično!

Visok i prav, sa šmekerski vezanim šalom oko vrata, obožavani Smoki izgledao je kao dečak koji posle nekoliko teških meseci, tokom kojih je vodio i dobio najvažniju životnu bitku, jedva čeka ponovni susret sa publikom. Ko zna koliko bi još stajao na ulici, rukovao se sa znanim i neznanim, da ga supruga Mirjana nije požurila da uđu, da zbog njih ne bi kasnilo zvanično otvaranje festivala na kome je premijerno prikazano Ljubišino ostvarenje “Panta rei”.

– Nemam reči. Baš iz razloga što je moje delo, ovaj dokumentarni film pao u vreme kada me zdravlje nije bogzna kako služilo, ali u svakom slučaju idemo dalje – potpuno spontano iz prvog reda obratio se Ljubiša prisutnima, koji su do sada nezabeleženim aplauzom pozdravili dragog junaka mnogobrojnih filmova, čoveka koji je početkom decembra u Klinici za neurohirurgiju Kliničko-bolničkog centra Srbije podvrgnut višečasovnoj operaciji mozga.

Emotivan susret s publikom: Dvadesetominutne ovacije za Ljubišu Samardžića i njegov dokumentarac “Panta rei”

DEČKO OD 80 LETA

Komplikovani zahvat izveli su naši najbolji neurohirurzi, a Ljubiša je vrlo brzo postao pokretan i svestan i, što je najvažnije, potpuno orijentisan, a upravo je to najteže postići posle takve operacije. Kako je “Gloria” ekskluzivno pisala, već sredinom januara glumac je tokom obavezne lekarske kontrole sjajno izgledao.

– On je kod kuće, pridržava se svih lekarskih saveta, prepisana mu je adekvatna terapija, a postoperativni oporavak trajaće oko devet meseci. Odlično se oporavlja, i bolje nego što smo očekivali s obzirom na njegove godine – potvrđeno nam je tada u toj bolničkoj ustanovi.

Da je tako, uverili smo se i te martovske večeri. Kako je novinarima saopšteno, Ljubiša je izrazio želju da prisustvuje premijeri svog dokumentarca, koji su mnogi ocenili kao svojevrsni umetnički testament ovog glumca i reditelja. Tokom projekcije smenjivale su se crno-bele fotografije, uspomene na teško detinjstvo, prerani odlazak oca rudara, majčine suze i amanet da završi prava, slučajno otkrivenu strast prema glumi, studentske dane i početke jedne od najbriljantnijih karijera u jugoslovenskoj i srpskoj kinematografiji. Ređale su se priče, arhivski snimci, isečci iz filmova koje je snimio tokom karijere duge četiri i po decenije. Posebnu pažnju posvetio je najdražim partnerima: Mileni Dravić i Borisu Dvorniku, kao i saradnji sa velikanima režije – Purišom Đorđevićem, Brankom Bauerom, Aleksandrom-Sašom Petrovićem, Ivanom Hetrihom, Veljkom Bulajićem, Hajrudinom Šibom Krvavcem, Aleksandrom Đorđevićem i mnogim drugima. Setio se, naravno, i omiljene uloge, Šurde u “Vrućem vetru”, koja mu je 1983. u Rimu donela nagradu za najboljeg glumca u Evropi, i dana kad je na prepunom fudbalskom stadinu u Mađarskoj, kako je rekao, drsko na mađarskom zapevao “A sad adio”.

Ljubiša je posebno emotivno reagovao na deo o porodičnoj tragediji, preranom odlasku sina Dragana, kad je dlanovima pokušao da sakrije suze, a onda je potražio Mirinu ruku i čvrsto je stegao. Koliko mu njena ljubav i podrška znače sve ove godine pokazao je u posebnom segmentu filma posvećenom njihovom prvom susretu, koji je najavio kao nešto što svih ovih godina nosi uz srce, što je samo njegovo. “Moja Mira”.

Ljubiša i Mirjana Samardžić: Brak koji ni tragedije nisu uzdrmale

A na naše pitanje šta je sledeće, uz vragolast osmeh otkrio nam je da je u dokumentarcu “Panta rei” samo delić impresija iz njegovog života i dela.

– Bilo je vrlo zahtevno napraviti priču o sopstvenom životu. A ja sam se uvek trudio da svoje utiske iz života prenesem na film i “Panta Rei” je sažeti deo moje bogate filmske ali i životne priče. Ostalo je nešto što sam sačuvao za sebe, ali planiram da proširim ovaj film. Ne žurim.

Autor: Gloria magazin/Zorica Zarić
Foto: Jakov Simović
Podelite sa prijateljima:
Tagovi