Suzana Perić: Kako sam preživela ledeno doba u Njujorku


Kad je kretala u Ameriku, kreatorka nije mogla ni da pretpostavi da će je u Njujorku sačekati nezapamćena snežna oluja zbog koje je morala da se s mnogo napora probija kroz smetove

Ne verujući da će konačno ostvariti davnašnju želju da obiđe Vašington i Njujork, kreatorka Suzana Perić (45) se u te dve svetske metropole zaputila početkom januara. A da joj ta poseta bude originalno iskustvo “potrudilo se” vreme, bolje reći nevreme, kakvo u Americi nije zabeleženo u poslednje dve decenije.

– U Njujork smo moji najbliži i ja došli iz Vašingtona, sa naočarima za sunce, dan pre nevremena. Spavali smo u hotelu na Tajms skveru, na 57 spratu, i kad smo se probudili sledećeg jutra, imali smo šta da vidimo – sve je bilo belo kao mleko. Kad smo izašli napolje, inje nam je padalo po licu, na ulici nije bilo ljudi, ali mi smo bili hrabri i otišli smo u Soho na doručak. Tog i narednih dana prodavnice su otvarane tek oko podneva zbog vanrednog stanja.

ROLKA JE REŠENJE

Ipak, hladnoća i sneg nisu je omeli da uživa u obilasku grada.

– Bila je to jedinstvena situacija, u šali kažem vanredno stanje za Njujork ali ne i za mene. Sneg mi je bio do kolena, no ni to mi nije smetalo. Obukla sam debelu rolku koju sam tog jutra kupila u Sohou, jer sam u Ameriku ponela dva kofera sa 51 haljinicom misleći kako ću sve impresionirati svojim dizajnom. Međutim, još u Vašingtonu mi je bilo hladno, pa smo odmah otišli u šoping i pokupovali toplu garderobu. Imala sam bundu, stavila sam kačket i bila sam opremljena za avanturu po snežnom Njujorku. Osećala sam se kao Sara Džesika Parker u “Seksu i gradu”, zvala sam sestru i prijatelje da im pustim snimke, iako nisam od onih koji jedva čekaju da se pohvale na društvenim mrežama gde su bili. Iživela sam to, sad uživam u svojoj karijeri i privatnosti, u fazi sam kad ne moram da privlačim pažnju, kupce. Jednostavno, nema potrebe da se lično eksponiram da bih zaradila pare.

Noć uoči nevremena videla je kako dežurne ekipe posipaju enormne količine soli, kao i bagere u pripravnosti, ali to joj nije pokvarilo utisak, naprotiv.

– Sve vreme mog boravka u Americi pratio me nenormalno hladan talas. Oni kažu da u poslednjih 20 godina u tom delu Amerike ne pamte takvo nešto. A ja na to gledam kao na dar, jer sam doživela klasičnu američku priču, plus sve ovo. I prvi put da se moje putovanje nije baziralo na šopingu, već sam uživala u razgledanju njujorških i znamenitosti u Vašingtonu. Tamo mi je sve prijalo, dopada mi se njihov lajfstajl, opušten, polusportski. Ne sećam se da se ikada desilo da petnaest dana nosim samo ravnu obuću, pošto su u mom poslu potpetice obavezne i zato u šali kažem da sam naučena da se probudim na štiklama. Tih desetak dana sam bila u potpuno drugačijem raspoloženju, maltene kao u studentskim danima u Nemačkoj.

Iako je u nekim trenucima viđala uplašene Njujorčane, Suzana nije osećala strah.

– Jedne godine na skijanju u Austriji zadesilo nas je snažno nevreme, dva dana smo bili zavejani, bukvalno odsečeni od ostatka sveta. Isto to sam doživela i na Jahorini kao dete, tri dana roditelji nisu mogli da nas spuste sa vrha planine. Ipak sam ja sarajevsko dete, planinsko. Preživela sam rat, zbog kojeg sam sa bivšim suprugom došla u Beograd, a onda se u njemu suočila sa bombardovanjem, pa mi jedno nevreme manje-više dođe kao normalna pojava. Mislim da je čak dobro što se desilo, jer nam je svima dalo malo adrenalina.

Autor: Gloria magazin/Zorica Zarić
Foto: Privatni album
Podelite sa prijateljima:
Tagovi