Sonja Vukićević: U 68. mi kažu da sam lepa, u mladosti nisam dobijala takve komplimente


Baletska umetnica, koreografkinja i rediteljka detinjstvo pamti po vožnji u kolicima s kuglagerima, neostvareni san joj je da bude arhitekta, a najdraži kompliment dobila je u 68. godini

Najlepše sećanje na detinjstvo?

– Konstantna igra sa dedom i braćom. Vozili smo se u bobu i na kolicima sa kuglagerima niz Birčaninovu ulicu, maltene do železničke stanice.

Šta vas uvek nasmeje?

– Beskonačna glupost.

Sonja Vukićević: Balerina u lovu na kobasice, njeguški sir i tortilje

Kako se tešite u teškim trenucima?

– Kažem sebi: “Moraš da ideš napred, nemaš kud.”

Koliko vam je bitna muzika?

– Mislim da je veoma važna, jer svaki trenutak čini lepšim.

Kakvi ste kad se probudite ujutru?

– Vesela, ako ne čujem ništa na televiziji ili od komšiluka.

Šta najbrže može da vas izbaci iz takta?

– Laž, mada retko kad izlazim iz takta. Suzdržavam se, tako sam vaspitana.

Čega se plašite?

– Ljudi koji po mom uverenju nisu ljudi, a sve ih je više. I njihovih grešaka.

Šta vas inspiriše?

– Isto ljudi, oni neizmerno kvalitetni.

Kad dođete na predstavu koja vam je dosadna, šta radite?

– Izdržim do kraja, iz poštovanja, i čestitam.

Neostvareni san?

– Da budem arhitekta.

Da ste sportista, kojim sportom biste se bavili?

– U detinjstvu sam se bavila trčanjem, bila sam druga u državi u gimnastici. Obožavam atletiku, gledam je i danas, Jusein Bolt mi je bio uzor.

Lažete li ponekad?

– Kad ne treba izgubiti prijatelja, umem da slažem.

Jeste li romantični?

– Jesam, ali se ne vidi.

Za šta niste dovoljno hrabri?

– Da se upustim u nešto ako ne poznajem materiju.

Koja vam je omiljena knjiga?

– Šekspira sam najviše radila, a i Dostojevskog. To su pisci koji kod mene bude stvaralaštvo.

Životni moto?

– Samo rad, rad, rad i isprobavanje sebe.

Najdraži kompliment?

– Da sam lepa u 68. godini. Dok sam bila mlađa, nisam dobijala takve komplimente.

Autor: Gloria magazin/Tanja Nikolić
Foto: Jakov Simović
Podelite sa prijateljima:
Tagovi