Renato Balestra: Fascinira me prirodna elegancija kod Srba


Proslavljeni modni kreator Renato Balestra (92) prikazao je u Beogradu modele iz najnovije kolekcije “Plava, moja ljubav” u Kolarčevoj zadužbini. To veče imalo je i humanitarni karakter, održan je i koncert kako bi bio prikupljen novac za nabavku koncertnog klavira za ovu instituciju, na kom je osvedočeni prijatelj Srbije učestvovao zajedno sa svojim prijateljima, dirigentom Jakopom Siparijem di Peskaserolijem i sopranom Silvanom Froli. Renatova kolekcija urađena je u prepoznatljivim plavim nijansama, modeli su veoma ženstveni i elegantni, a on ističe da je još kao dečak bio zaljubljen u tu boju.

– Imao sam tri-četiri godine kad je majka počela da mi dozvoljava da biram boju majice koju ću obući. Stavila bi ih nekoliko, a ja bih uvek odabrao plavu – otkriva kreator. – Kad sam kao dete počeo da slikam, mešao sam boje i pronašao odgovarajuću nijansu plave koja mi se dopala. Ona je postala zaštitni znak mojih kolekcija, a novinari su je nazvali Balestra plava. Nova kolekcija je vrlo svetla, lepršava, želeo sam da napravim glamurozne modele. Moda treba da bude takva da ženu načini još lepšom nego što ona jeste, da se oseća ženstveno, prefinjeno. Tokom godina sam video dosta lepih, ali i strašnih stvari, mnogi dizajneri prave kreacije samo da bi šokirali. Ne zanima me šta drugi rade, moje kolekcije su uvek sofisticirane.

Uprkos tome što je u desetoj deceniji života, posle svake revije oseća jednako uzbuđenje, kao da mu je prva u životu. Ostao je perfekcionista, uvek je ubeđen da može bolje. Sa ogromnom energijom posvećuje se ne samo modi nego i mnogim drugim stvarima koje ga interesuju.

Renato- Balestra-Dalibor-Danilovic

– Kad ste radoznali i želite da učite, mogućnosti su neograničene. Na putovanjima su mi oči širom otvorene da bih naučio što više. Ne treba putovati slep, a mene uvek zanimaju običaji, kultura, gastronomija, ljudi, pa na odlasku odaberem nešto što će me podsećati na tu zemlju. Mislim da je veoma važno uvek nešto saznavati i otkrivati. Čini mi se da je to dobar stav.

Veliki je zaljubljenik u operu i klasičnu muziku. Kao mali je svirao klavir, ali je na insistiranje roditelja ipak upisao arhitekturu.

– Za klavir sam prvi put seo sa šest-sedam godina. Kasnije su me zanimale razne stvari, pre svega slikarstvo i moda. Kad je došlo vreme za studije, roditelji su mi govorili da treba da odaberem neki ozbiljan fakultet, pa sam se opredelio za arhitekturu. Klavir sam toliko usavršio da sam bio na koncertnom nivou, što je zahtevalo bar četiri sata vežbanja svakog dana, ali nisam više imao dovoljno vremena za to, i jednog dana sam ga samo zatvorio. Do danas ga više nisam otvorio, izuzev jednom u Nemačkoj, kad su me prijatelji nagovorili da im nešto odsviram. I operu obožavam, muzika je moj san, a arhitekturu sam nekoliko godina nakon studija zapostavio. Nikad se njome nisam ozbiljno bavio, radio sam samo unutrašnju dekoraciju.

POGLED NA OKEAN Kreirao je kostime za brojne pozorišne predstave i opere, između ostalih i za “Pepeljugu” u beogradskom Narodnom pozorištu u proleće 1998. U aprilu prošle godine u nacionalnom teatru održao je modni spektakl pod nazivom “Opera i moda”, na kom je predstavio sve modele inspirisane pozorišnim kostimima.

– Sjajno smo se zabavljali dok smo radili “Pepeljugu”. Čuo sam da pozorište želi da je vrati na repertoar, ali nemaju novca za obnovu kostima, a hteli bi da napravimo zajedno još jednu operu. Bio bih veoma srećan da ponovo sarađujemo, ali, nažalost, to opet zavisi od sredstava. I ovde je, kao i u svetu, sve pitanje para. I u Italiji je novac za umetnost problem, ali muzika i opera su kultura jedne nacije i mislim da na njima ne bi trebalo štedeti. Kultura je vrlo važna za jednu zemlju, možda bi trebalo smanjiti troškove u drugim oblastima.

Renato je veoma naklonjen Srbiji, možda i zbog toga što je njegova majka poreklom Slovenka.

– Mama se prezivala Gladić, a kao dečak sam odlazio s njom da obiđem baku i dedu, s kojima je pričala na slovenačkom. Zapamtio sam poneku reč, sećam se da mi je majka govorila da sam ja njena “slatka zvezda”. U Srbiji se zaista osećam kao kod kuće, svi su vrlo prijateljski nastrojeni. Osim neverovatne hrane, veoma mi se dopada i vaš smisao za modu. Ovde i muškarci i žene imaju prirodnu eleganciju koja me fascinira. Sviđa mi se kako hodate, šetate, ponašate se, jednostavno, sve to zajedno deluje divno.

renato-balestra-3-dalibor-danilovic

Posle beogradske revije vraća se u Rim, u kom mu je stalna adresa, a onda putuje na jedan dan u Milano, zatim u London, pa u Ameriku gde povremeno boravi. Planer mu je stalno pun.

– Imam stan u Majamiju, odabrao sam ga zbog klime, tamo je stalno toplo. Želeo sam da kupim kuću u Americi, ali kuća je noćna mora, oko nje stalno mora nešto da se radi. Posedujem apartman na 29. spratu sa ogromnim prozorima okrenutim na okean. I tamo sam okružen plavetnilom. Ali, ne nalazim mnogo vremena da uživam u pogledu kao iz aviona.

Kad poželi da se osami, boravi u seoskoj kući na vrhu jednog brda u okolini Rima.

– Čitavo brdo je moje, i tu mogu da uživam u prirodi. Sviđa mi se što mogu da gledam vlat trave kako raste iz zemlje i divim se čudu života. Kad tek nikne, tanka je i vrlo svetle, divne zelene boje, i podseća vas na to odakle ste i vi potekli. Divno je i uzbuđujuće posmatrati takve jednostavne stvari.

Autor: Gloria magazin/Tanja Nikolić
Foto: Dalibor Danilović
Podelite sa prijateljima:
Tagovi