Rajko Grlić: Ne verujem u art filmove koji se prave za moju mamu i četiri prijatelja


– Nikada nije postojala jugoslovenska kinematografija, već republičke one lične, individualne, kao što su kinematografije Žike Pavlovića, Dušana Makavejev – rekao je danas cenjeni filmski reditelj Rajko Grlić u beogradskom Dorćol Platzu.

Festival “Nakultiviši se!” okuplja umetnike iz celog regiona

Tamo je u okviru programa festivala “Nakultiviši se” održana tribina na kojoj su osim Grlića učestvovali glumac Ljubomir Bandović i pisac i scenarista Ante Tomić, prenosi Tanjug.

Grlić je napomenuo da je autorima bilo lakše u doba SRFJ jer je njena kinematografija bila serioznija.

– Generalno u pristupu film se mnogo pažljivije radio, za razliku od danas kada se sve olako snima i kada vlada rijaliti šou kao dominirajuća forma. U Jugoslaviji se film radio za bioskope jer se verovalo da u trouglu autora, filma, treća strana mora biti publika. Ne verujem u art filmove koji se prave za moju mamu i četiri prijatelja. Ako potrošim četiri godine na stvaranje filma onda želim da to ostvarenje komunicira sa nekim – kazao je Grlić.

Prema njegovim rečima, danas nestaje forma nezavisnog filma.

– Televizija danas preuzima rizike eksperimentisanja i guranja granica u stvaranju novih stvari. Danas je veoma skupo staviti film u bioskope. Holivud troši dva ipo puta cene filma za njegovu reklamu. To više niko ne može da prati – kazao je Grlić.

On kaže da je tri filma radio po knjigama Dubravke Ugrešić, Borislava Pekića i Ante Tomića.

 Rajko Grlić o Ustavu republike Srbije: Glogovac je vrhunski glumac

– Dubravka Ugrešić je napisala knjigu ‘Štefica Cvek u raljama života’. Pitao sam je da to radimo zajedno scenario a ona mi je kazala da joj ne pada napamet. Na kraju smo ipak zajedno radili i napravili smo film koji je potpuno različit od knjige, a koji je zadržao njen duh – kazao je Grlić.

 

Priznati dramski pisac i scenarista Ante Tomić je napomenuo da on ne učestvuje u snimanju filmova i da nema želju da sazna kako to što napiše postaju slike.

– Nikada sebe nisam prepoznao u nekom sistemu kinematografije. Taj sistem je uvek povezan sa državom, a ja se ne želim družiti sa državom. Meni je stalo da uspostvim komunikaciju sa ljudima i ja ne volim art pričei beskompromisne autore koji ne povlađuju publici. Volim kada uspem da ispričam ljudima priču, neku svoju muku ili veselje – kazao je Tomić.

On je istakao da je jedini cilj autora da odgovori sebi zašto ja ovo pričam i kome ja ovo pričam.

– O tome kako će ta priča biti distribuirana, gde će se ona prikazivati i koja će biti cena toga, odlučuju neki drugi ljudi. To i treba da bude tako – rekao je Tomić.

Za njega je neverovatno što svi kada pročitaju neko njegovo delo odmah kažu – ovo je gotov film.

– Treba puno truda da se ta priča iz papirnatog medija pretvori u film. Ono što je dobro u književnoj priči dobro je i u filmskoj priči i obrnuto – kazao je Tomić.

Ljubomir Bandović je naglasio da je važno da autori i interpretatori iznesu iz sebe to što kulja, što ih žulja, što gori…

– Danas je moderna tehnologija dovela mlade ljude u priliku, ma u milion prilika da rade, da stvaraju svakakve forme, kratke, dokumentarne… Ovde se ljudi sećaju nekog vremana kada je postojala jugoslovenska kinematografija, a treba svojim odnosom prema profesiji da se postave dubinu, visinu toga što rade. Onog momenta kada su postavili cenu na neko umetničko delo sve je krenulo naopako – rekao je Bandović.

Autor: Gloria.rs
Izvor: Agencije
Foto: Guliver/Getty images, Dalibor Danilović
Podelite sa prijateljima:
Tagovi