Rade Šerbedžija: Tom Kruz je veliki džentlmen, odličan glumac i moj dobar prijatelj


Slavni glumac, dobitnik počasne nagrade Festivala evropskog filma Palić, otkriva koje je lekcije naučio od Pavla Vuisića i kako Dragana Nikolića i Milenu Dravić smatra najvećim prijateljima

Tokom jednodnevnog boravka u Subotici i na Festivalu evropskog filma Paliću, na kome mu je, pored Britanca Brajana Koksa, uručena nagrada “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskom filmu, glumac Rade Šerbedžija (71) priznao je da je veoma uzbuđen zbog povratka u grad za koji ga vežu poslovne i privatne pobede.

Rade Šerbedžija: Još uvek sam zaljubljen u Lenku

Sa britanskim princom Čarlsom

– Za uzlete KPGT-a krajem osamdesetih nisu zaslužni samo reditelj Ljubiša Ristić, koji je genije, i mi koji smo ga sledili, već i divna publika i grad Subotica, njegov specifični senzibilitet i posebna energija. Drugi razlog zbog kojeg volim Suboticu je privatni, tu sam upoznao moju sadašnju suprugu Lenku, koja mi je postala smisao života. Ona je tada bila mlada rediteljka, a ja glumac koji samo što se rastavio od prethodne supruge (Ivanka Cerovac, prim. aut.). S Lenkom danas imam troje dece i čitav život s njom vezujem za božanstvenu Suboticu.

Šerbedžija se prisetio da ga je Pavle Vuisić “zarazio” stavom da ne gleda sebe na velikom ekranu.

– Ne pratim mnogo filmove. Više volim pravi život, da igram fudbal, što je moja prva velika ljubav, da gledam tenis, družim se, lumpujem u kafani. A onda – film se dogodi, zavoli te kamera, i to je to.

Na dodeli nagrade “Aleksandar Lifka”

Rade Šerbedžija: U mladosti sam verovao da ću postati fudbaler

Dok ovih dana šeta Brionima na svom pozorišnom festivalu i iznova tumači Šekspirove junake, nedostaje mu prerano preminuli glumac, prijatelj Nebojša Glogovac, s kojim je, na lični poziv, koliko do prošlog leta delio scenu na tom jadranskom ostrvu.

– Teško mi je da govorim o Glogovčevom odlasku. To je jedna apsurdna nepravda. Nebojša je tako naglo otišao, a bio je neopisivi talenat. Koliko bi samo još divnih uloga ostvario. Bog ili život su često nepravedni baš prema onima koje najviše daruju.

FLERT SA KAMEROM

Na Brionima, gde, između ostalih uloga, igra Kralja Lira u svom pozorištu Ulysses, redovno se vozi čamcem Dragana Nikolića, koji mu je poklonila Milena Dravić. Na toj barki naslikan je lik Popaja kog je Nikolić tumačio u filmu “Balkan ekspres”.

Rade Šerbedžija: Prijatelji žive dok ih pamtimo

– Dragan Nikolić mi je bio drag i poseban prijatelj. Mnoge moje generacijske kolege glumci postajali su mi, a da to nisam svesno želeo, na neki način konkurenti. Dragan nikada. Vezalo nas je iskreno prijateljstvo, a na neki način nam je reditelj Živojin Pavlović bio filmski otac, ili ćale, kako ga je Dragan zvao. Dragan je jedan od najveličanstvenijih filmskih glumaca. Uživao sam da igram s njim, a još više da ga gledam kako glumi. Bio je car, a naša Milena je sami film. Cela Jugoslavija, bez obzira na to što je više nominalno nema, još je zaljubljena u nju. Srećan sam što mogu s ponosom da kažem da su Milena i Dragan moji iskreni i najbliži prijatelji.

U svoje prijatelje Šerbedžija danas ubraja i mnoge holivudske glumce. Zvezda britanske kinematografije Vanesa Redgrejv našla mu se kad mu je bilo najpotrebnije, kada je posle odlaska iz Jugoslavije 1993. u Londonu počinjao iz početka. Nakon što je uspeo u Holivudu u krug prijatelja primio ga je i holivudski superstar Tom Kruz, s kojim je snimio “Širom zatvorenih očiju” Stenlija Kjubrika i “Nemoguću misiju 2”.

– Nisam se dugo video ni čuo sa Tomom Kruzom. On je veliki džentlmen i odličan glumac. Naravno, i dobar prijatelj.

Danas je svestan da je, iako je mnogo snimao u nekadašnjoj Jugoslaviji, išao iz filma u film radeći kao u fabrici, bilo i ostvarenja u kojima nije trebalo da glumi.

– I kad sam otišao u svet, nakon uspeha filma “Pre kiše” Milča Mančevskog, odmah sam dobio dva-tri velika filma, ali bio sam i u situaciji da sam morao da snimam nešto što radije ne bih. To mi je žao, mada nije bilo mnogo toga. U “Pre kiše” sam imao nekoliko krupnih planova i čini se dosta pristojno odigrao tu ulogu. Možda sam tek tad postao pravi filmski glumac, a do tada bio samo talentovan kao i mnogi drugi. Jednoga dana filmska kamera odabere nečije lice, koje zavoli na poseban način. Tako se valjda i moje lice utisnulo čvršće u celuloidnu traku, poput lica Bekima Fehmijua, Pavla Vuisića, Sonje Savić, Dragana Nikolića i Milene Dravić.

Autor: Gloria magazin/Ivan Aranđelović
Foto: Guliver/Getty images, Ivica Vojnić
Podelite sa prijateljima:
Tagovi