Predana i posvećena – Glumica Tamara Aleksić apsolutna je kraljica transformacije!

Za potrebe uloge u filmu i TV seriji ‘Kralj’ Zdravka Šotre glumica Tamara Aleksić potpuno je promenila izgled: ugojila se sedam kilograma i postala brineta

Posle četiri meseca rada nedavno je pala i poslednja klapa filma i serije “Kralj” reditelja Zdravka Šotre. Osim po druženju sa celokupnom filmskom ekipom, glumica Tamara Aleksić (28) pamtiće ovaj angažman po potpunoj fizičkoj transformaciji. Za potrebe uloge kraljice Marije ugojila se sedam kilograma i postala brineta.

Reditelj Zdravko Šotra i ja sarađivali smo na seriji i filmu “Šešir profesora Koste Vujića” i seriji “Santa Maria della Salute”. Dolazio je i na premijere predstava u kojima igram. On vodi računa o svojim glumcima, prati kako napreduju, sazrevaju, kako su. Čak su i zidovi njegove radne sobe puni fotografija glumaca sa kojima je radio. Koliko mu je do njih stalo ne iskazuje rečima, već delima. Pozvao me je proletos pre početka snimanja filma i serije o kralju Aleksandru Prvom Karđorđeviću i rekao: “E, mala, ti ćeš da budeš kraljica Marija. Ali mnogo si mršava.” On i produkcija Vision Team su me snabdeli gomilom literature i dokumentarnim snimcima, a ja sam nastavila da istražujem. Poželela sam, naravno, da na najbolji način predstavim ženu koja je pre svega bila veliki humanitarac, školovana i obrazovana, brižna supruga, majka, miljenica naroda. Videla sam na dokumentarnim snimcima kako odlučno korača i kako se pri susretu s nekom delegacijom, umesto da pruži ruku da je poljube, snažno rukuje sa svima i nastavlja dalje. Zaista je inspirativna zbog svega što je činila, ali i načina kako je to radila. U dogovoru sa Šotrom i produkcijom odlučila sam da se ugojim sedam kilograma, ofarbam u smeđe, sa prevodiocima prolazim replike na rumunskom i francuskom, uzmem časove vožnje i sa lektorkom nađem adekvatan akcenat za njenu gradaciju od “tek učim srpski” do “govorim ga godinama”.


Nije joj bilo teško da se ugoji, mada sistem kojim je to postigla ne bi nikome preporučila.

Kilograme sam lako dobila. Kad bih se probudila u 11, pomislila bih: “U, super, mogla bih da doručkujem brizle ili da odem u omiljenu kafanu na škembiće.” U tom periodu moje oči konačno više nisu bile gladne. Mali hedonista u meni je bio presrećan. Uglavnom sam jela slano: pohovane masline, suve šljive u slanini, teletinu ispod sača i namirnice koje zbog svog načina ishrane ne bih smela da jedem. Isprva mi je bilo čudno kad nisam mogla da uđem u pantalone koje nosim, ali ni u jednom trenutku se nisam osećala ništa manje vrednom nego inače. Ne bih nikome preporučila taj sistem kome sam pribegla, ali meni su trebali brzi rezultati. Ukinula sam i fizičke aktivnosti. Marija je bila jača, jedra i zdravog izgleda. Standard lepote tog vremena. Inače, nisam neko ko vodi preterano zdrav život. Trudim se da živim onako kako prija mom organizmu, ali i duši.

Vrag na setu!

Prvi put u životu nije bila plavuša.

Druga boja kose mi je bila čudna. Za mesec dana sam se ofarbala tri-četiri puta da bih dobila odgovarajuću nijansu smeđe. Imala sam i časove rumunskog i francuskog. Marija Karađorđević je rođena u Nemačkoj, školovala se u Engleskoj, sa mamom je tokom Prvog svetskog rata brinula o ranjenicima u Rumuniji. Nije znala srpski, ali kada su odredili datum venčanja, počela je da ga uči. Insistirala je da govori samo na srpskom ne bi li ga što bolje savladala. Do tada je sa svojm suprugom pričala na francuskom.

Tamara Aleksić: Niko nije uspeo da je odgovori od glume, pa ni Bosiljčić

Dok je s promenom boje kose i figure sve išlo relativno lako, scene u kojima vozi automobil bile su veliki izazov.

Moram priznati da sam se najviše ustručavala vožnje. Vozilo je iz Muzeja automobila, marke “Oban”, kabriolet iz četrdesetih godina prošlog veka, čini mi se, boje slonovače. Božanstven auto koji “glumi” i u predstavi “Veliki Getsbi”. Veličanstven, ali ogroman, a ja sam niska. Kraljica Marija je bila među prvim ženama na Balkanu koje su umele da upravljaju automobilom. Mogla je bez problema da vozi od Pariza do Beograda, i to “besno”, kako se kaže. Pošto nemam položen vozački, imala sam nekoliko časova vožnje pre snimanja, ali presekla sam se kada sam sela u “obana”, a Šotra mi rekao: “Ajde sada da voziš, i to ako možeš da škripe gume. Ja ću da stojim da znaš dokle smeš da uđeš u kadar.” Samo sam doviknula: “Nemojte molim vas, baš bi bilo glupo da vas udarim kao znak ljubavi.” Uspeli smo da izvedemo sve što je naumio, a ja sam, konačno, upisala vožnju. Može se reći da sam se “primila”.

Tamara Aleksić: Posle uloge Lenke više neću biti ista

Ekipu s kojom je praktično živela četiri meseca iznenadila je dolaskom na poslednji set.

Bilo mi je bitno da poslednjeg snimajućeg dana budem tu i proslavim kraj rada sa ljudima sa kojima sam provela prethodne mesece. Nisam imala snimanje tog dana, ali dogovorila sam se sa divnom Jovanom Mijović iz Vision Teama da me krišom dovezu na set, da me reditelj ne vidi. Sektor šminke mi je stavio brkove i bradu, obukli su me u muško odelo i namestili mi šešir, i ja sam potom ušla među statiste. Jovana je snimala telefonom reakcije u režiji kada sam ja u sceni sa statistima. Na “akcija” počela sam da se glupiram u kadru, hodam unazad u stilu Montipajtonovaca, vrtim se ukrug, bacam kamenčiće, glumim pijanstvo i tapšem Ljubomira Bulajića, sa kojim sam se sudarila i rekla: “Gde si, kralju?” Šotra je bio zaprepašćen. Samo je ponavljao: “Ko je ovaj, šta radi, je li lud? Mičite ga iz kadra.” Nisu me prepoznali, sve dok nisam stala pred kameru i izvukla papire na kojima su bile ispisane neke naše interne fore i šale sa snimanja kao izjava ljubavi celoj ekipi koja je radila. Smejali su se, naravno. Bio je to moj način da se oprostim sa njima, šaljivo, sve samo ne patetično.

Autor: Mirjana Tasovac
Foto: Jakov Simović, instagram
Podelite sa prijateljima:
Tagovi