Olivera Jovićević: Kako je Sankt Peterburg postao moja druga kuća


Od kada je njena kćerka tamo upisala fakultet, urednica i novinarka RTS-a Olivera Jovićević često odlazi u grad na ušću Neve u Baltičko more, gde uživa u bogatoj kulturnoj ponudi, obilazi istorijske spomenike i u restoranima sa velikom tradicijom degustira lokalne specijalitete

Od ove jeseni u Sankt Peterburg idem često. Moja kćerka Dunja je kao stipendista Vlade Ruske Federacije upisala studije ekonomije na Sanktpeterburškom državnom univerzitetu, pa povremeno vikendom otputujem u grad u kojem se osećam skoro kao kod kuće. Neobično je biti malo turista, a malo obavljati svakodnevne poslove u malom stanu koji smo tamo iznajmili i ići u nabavke na pijacu ili u obližnju prodavnicu.

Ulična kultura

Svejedno da li ga znate kao “severnu prestonicu” Rusije, budući da je dva veka bio sedište ruskih careva, ili “Veneciju severa”, Piter, kako ga od milošte zovu, jedan je od najlepših gradova na svetu. Gde god da krenete čeka vas nešto novo. Ne samo nekoliko stotina mostova preko Neve koja kanalima preseca grad, više od 200 muzeja, 80 pozorišta, 2.000 biblioteka, stotine koncertnih dvorana i galerija nego i ljudi koji na svakom koraku pokazuju kako živi Rusija i kako se svuda stvaraju mala umetnička dela. Svakodnevno možete prisustvovati mini-koncertima rok bendova na Nevskom, slušati muzičke nastupe vojnika koji na stanici metroa Avtovo skupljaju pomoć za porodice poginulih u ratovima, videti devojke i mladiće kako šetaju u srednjovekovnim odorama ispred Ermitaža ili upoznati rusku istoriju na predavanjima u pasažima.

Umetnička riznica

Pešice, metroom ili taksijem prokrstarila sam grad i upoznala se s njegovim najvažnijim znamenitostima. Među prvima s Državnim muzejom Ermitaž, jednim od najvećih, najstarijih i najlepših svetskih muzeja. Procenjuje se da bi posetiocu trebalo oko jedanaest godina da ga celog obiđe, i to ako bi se na svakom izloženom predmetu zadržao samo jedan minut. Ja sam na ovom veličanstvenom mestu provela tek jedan dan, ali dovoljno da mi zastane dah pred jedinstvenim umetničkim delima. Od 1764. godine, kada je carica Katarina Velika kupila zbirku od 255 umetničkih slika iz Berlina, pa do danas muzejski fundus je narastao na tri miliona eksponata iz svih krajeva sveta i svih istorijskih epoha, od drevnog Egipta do evropske umetnosti 20. veka. Dela Mikelanđela, Leonarda, Rubensa, Rembranta, Van Goga, Pikasa samo su deo njegove bogate riznice.

Čuvari istorije

Šetajući Nevskim prospektom, pet kilometara dugom žilom kucavicom grada, nemoguće je ne primetiti prelepo zdanje Crkve prolivene Hristove krvi, najznačajnije ruske pravoslavne crkve, koja je sagrađena na mestu gde je ubijen ruski car Aleksandar II krajem 19. veka. Raskošna unutrašnjost i sačuvano parče kaldrme na koju je pala krv stradalog imperatora privlače brojne turiste.

Od crkava koje su verna slika ruske tradicije i istorije na mene je poseban utisak ostavila Petropavlovska, koja se nalazi u istoimenoj tvrđavi pod zaštitom Uneska na ostrvu Zajačiju, okruženom Nevom. U njoj se nalaze grobnice gotovo svih ruskih imperatora, od Petra Velikog do Nikolaja II Romanova. Car Nikolaj II sahranjen je na tom svetom mestu pre nekoliko godina, nakon što je DNK analizom utvrđen identitet zemnih ostataka pronađenih u šumi u blizini Jekaterinburga, gde su boljševici sahranili članove carske porodice nakon što su ih zverski likvidirali u podrumu kuće u kojoj su bili zatočeni. Svim tim sam bila veoma potresena.

Ruski Versaj

Celo jedno sunčano septembarsko popodne posvetila sam obilasku parka i dvorca kompleksa Peterhof, smeštenih na dvadesetak kilometara od Sankt Peterburga, koji su takođe pod zaštitom Uneska. Ispred nekadašnje letnje carske rezidencije, koju zovu i Ruski Versaj, sa velelepnim zlatnim fontanama usred parka, u jesen i nije baš gužva, tako da se u miru možete prepustiti lepoti prirode i šumu vode koja se obrušava sa vrha Velike kaskade, najveće fontane na svetu. U oktobru, pred početak zime, fontane se isključuju a kompleks zatvara uz veliki hepening kojem prisustvuju hiljade ljudi.

Kafana burne prošlosti

Nevski prospekt prepun je restorana sa sjajnom kuhinjom. Književna kafana je mesto gde možete poručiti fantastičnu hranu i uživati u njegovoj istoriji. U njemu je, kaže predanje, pesnik Aleksandar Puškin poslednji put obedovao pre nego što je ubijen u dvoboju sa Dantesom, francuskim plemićem koji se, navodno, udvarao Puškinovoj ženi Nataliji, lepotici peterburških visokih krugova.

Predivno veče provela sam u Marijinskom teatru, nekadašnjoj carskoj baletskoj kući, a danas jednoj od najpoznatijih operskih i baletskih kuća na svetu. Verdijeva opera Aida i čudesni scenski efekti ostavili su snažan utisak na mene. Slično je bilo i u Aleksandrinskom teatru gde sam gledala najbolje izvođenje baleta “Labudovo jezero” od svih koje znam.

Ogrnuti ćebetom

Ručak u ultrapopularnom restoranu Birch, u kom se mesto rezerviše nekoliko dana unapred, za mene je bio nešto posebno. Ne toliko po neobičnim slatko-slanim jelima i živopisnim porcijama, koliko po tome što smo Dunja i ja ručale u samoj kuhinji restorana. Dok kuvari seckaju i dekorišu jela u klimatizovanoj kuhinji u kojoj vas ogrnu ćebetom, vi uživate u gastronomskoj umetnosti koja se dešava ispred vas.

Takođe možete odlično obedovati i u ruskim restoranima Stolovaja, koji se nalaze na svakom koraku. Veliki izbor kuvanih jela, ruska čorba boršč, slatkiši – sve to za simboličnu sumu novca u odnosu na druga mesta.

Pristupačna votka

U najmodernijem tržnom centru Galerija na Ligovskom prospektu u ponudi je skupa odeća svetskih dizajnera, ali i modeli nekih ruskih, španskih i poljskih brendova po znatno nižim cenama. Na Nevskom prospektu pazarila sam suvenire, čuvene matrjoške, čokolade Aljonka i druge sitnice. U supermarketima možete kupiti svu hranu kao i kod nas po sličnim cenama ili nešto povoljnijim. Kao i neku od bar pedesetak vrsta ruske votke, neuporedivo jeftnije nego u fri šopovima.

Ne propustiti

Katedrala Svetog Isaka gradila se 40 godina, od 1818. do 1858. Teži 300.000 tona, a njena kupola je prekrivena čistim zlatom i nikada nije bila restaurirana.

Autor: Gloria magazin
Foto: Privatni album, Guliver/Getty images
Podelite sa prijateljima:
Tagovi