Njegov klub 100 žena: Zdravko Čolić o svojim “Čolićkama”

Najveća pevačka zvezda bivše države otkriva ko su ‘Čolićke’ koje iz prvog reda prate sve njegove nastupe i zašto danas živi bolje nego 80-ih, kad su mu se albumi prodavali u stotinama hiljada primeraka

Zdravko Čolić: Lara kaže da nisam strog tata


Najsjajnije doba: s pratećom grupom Lokice u vreme albuma ‘Ako priđeš bliže’, 1978.

Za početak, poruka svim ženama koje će ga vide samo iz daljine: Čola iz­­­gleda sjajno, mnogo bolje nego na fotkama ili u spot­­­­ovima.  Sa 67 godina Zdravko Čolić ima živu energiju mlade osobe, vitak je, gibak kao atletičar, što je nekad i bio – iako se više ponosi svojim fudbalskim uspesima – netaknutog je te­­­na i ne stari po zakonima koji važe za obične smrtnike. I dan-danas, nakog gotovo pola veka karijere, bez problema na svojim koncertima okupi petnaestak hiljada ljudi. Oči su mu uvek spremne za smeh, u razgovoru nema foliranja, nameštanja, gledanja na sat, one odurne poruke “moje je vreme isuviše dragoceno za vas”. Ukratko, kako ga je već ranije neko opisao, on je “najsimpatičniji čovek kojeg sam upoznala”. Nije ga obuzela moderna histerija brige za vlastiti organizam, ponavlja da je bio i ostao hedonista, naručuje dupli čivas, pita šta ćemo jesti, merak mu je i dalje jedna od najdražih i najčešćih reči.

Okoreli zavodnik 1988, godinu pre nego što je upoznao Aleksandru, koja će mu 13 godina kasnije postati žena

Kad je s ljudima, za njega kao da još traju za­­­koni naše muzičke scene s kraja sedamdesetih i početka osamdesetih, kad su provodi i druženja s poznatima i nepoznatima bili najvažnija stvar u životu. Njegove koncerte i turneje opisivali su kao “putujući zemljotres”, a Čola i danas voli tu sintagmu jer tako živi i sada iako su mu večeri u Beogradu, kad ne nastupa, rezervisane za porodicu, suprugu Aleksandru (53) i kćerke Unu (17) i Laru (12), i za gitaru uz koju pravi svoje nove stvari. No kad je na putu, to je i dalje isti onaj Čola koji poznaje svakoga iz muzičkog miljea, od naših rokera do zvezda popa i šansone. Kaže da na “čitavom prostoru bivše Juge nema nikoga ko poznaje više ljudi i više je sedeo po kafanama i restoranima od mene”.

Zdravko Čolić o ćerkama: Obe su sjajne, ali Una je na mene, ne drži je mesto

To je tako kad si čovek u narodnoj službi, tu si za druge, uveseljavaš ljude i kroz to ih neprestano srećeš ponovo. Neki zaboravljeni susreti najednom pred tobom ožive, i to je lepo, vratiš se nečemu odranije, a ideš dalje – opisuje svoju svakodnevicu, koju, između ostalog, čine i fanovi.

SVAKA NA SVOM MESTU

Dok smo sedeli u restoranu i razgo­­varali, prilazile su mu devojčice, pa onda i njihove razdragane mame. Više niko, doduše, ne traži autogram, ali svi žele fotku s Čo­­­lom, okidaju se selfiji.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Zdravko Čolić (@zdravkocolicofficial) дана

Jesu li njegove obožavateljke nostalgičarke, žele li da ponovo prožive ono uzbuđenje putujućeg zemljotresa iz svoje mladosti, ili mu se čini da na koncertima ima neku novu publiku?

Verujem da sam veoma mnogo novih fanova stekao dok sam za vreme rata, da se preživi i nešto zaradi, nastupao po brojnim našim klubovima po svetu. Bilo je dosta mladih ljudi u toj mojoj publici po Evropi, Severnoj Americi, Australiji. Imao sam osećaj da su to deca koja su nasledila neke muzičke korene od svojih roditelja jer su na koncertima bile tri generacije, od klinaca koji se vesele sa svojim mamama i tatama do onih koji su ostarili s mojom muzikom. Ta neka nova publika ide za mnom s nastupa na nastup, a ja ih zovem moj Klub 100. To je sto mojih najvernijih obožavateljki, koje mi kažu: “Mi smo Čolićke!” Gotovo na svim velikim koncertima one su tu, sad već znam da će biti i u Areni, video sam mnoge u Beogradu, čak i u Skoplju – priča Zdravko Čolić.

Dragan Mićanović: Kako sam “maznuo” Čoli mikrofon na sceni

Te svoje verne obožavateljke prepoznaje, one su uvek u prvim redovima, pravi fanovi.

Kad se udruže talenti i obožavaoci: Anđelka Prpić u specijalnom društvu (foto)

Moja Jelena iz Splita, ne želim sad da je potpuno razotkrijem, ona je doktorka koja spasava ljude. Ona leti da spasava, ali leti i da mene čuje. “Svaka od nas ima svoje mesto”, objasnila mi je, “mi smo tu ispred tebe, na žici”. Jednom sam bio s nekim ljudima u splitskom hotelu Lav, a slučajno su se tamo našle na kafi i neke od tih žena. Smeju se i doviknu “nećemo vas gnjaviti, mi smo na koncertu potpuno druge osobe, a sutradan ujutro postajemo normalne poslovne žene”. Dok je tog meraka i te energije između mene i publike koja me prati, sve to ima smisla. Tri-četiri generacije koje vidiš na koncertu, to je ono zbog čega je sve ovo vredelo raditi. Muzika nije tajkunska priča, nije to glavna motivacija, ne možeš se od toga obogatiti na našem tržištu, možeš samo dobro živeti s porodicom – kaže Čola, i malo zastane, potom počne da se smeje i dodaje – Može, doduše, ko štedi!
Očigledno, on nije takav.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Zdravko Čolić (@zdravkocolicofficial) дана

Ma ne, ja sam se i kasno oženio, na svoj pedeseti rođendan, imao sam već tu sarajevsku harizmu, da sam čovek koji počasti, putuje, radi i živi bez zadrške. Mene to prati i danas, znaju to ljudi koji me poznaju, a i oni koji to prepričavaju.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Autor: Nada Mirković
Foto: Mario Kučera i arhiva Hanza medije/ Instagram
Podelite sa prijateljima:
Tagovi