Neda Arnerić ekskluzivno za Gloriju: Želim da se vratim u život


Posle dvoipomesečnog boravka u bolnici i dugog odmora zvezda srpskog i jugoslovenskog filma Neda Arnerić ponovo je u teatru i priznaje da se teško navikava na samoću nakon smrti supruga Mileta

Da je rođena u zapadnoj Evropi, zvala bi se Ana Karina ili Izabel Iper – zapisao je reditelj Miša Radivojević o svojoj glumici iz filma “Kvar” kada joj je pripala nagrada “Pavle Vuisić”, najprestižnije filmsko priznanje u nas. Dobila ga je za više od stotinu filmova i TV serija. Pre toga Neda Arnerić (66) postala je vlasnica “Carice Teodore” u Nišu, Srebrne i Zlatne arene u Puli, Plakete Jugoslovenske kinoteke…

Sve je počelo u čuvenoj dečjoj dramskoj glupi Bate Miladinovića u Radio Beogradu. Jednog dana je Bata odabrao šest devojčica i isporučio ih Puriši Đorđeviću koji je snimao film “San”. Ovaj je od njih tražio da pričaju, da se smeju, da dižu i spuštaju kosu. Neda je sve odradila savršeno prirodno i Puriša je prstom pokazao na nju. Na snimanju je slušala reditelja, ali se seća i kako ju je Bata Živojinović kratko i jasno obučavao glumi: “Mala, nemoj tu da mi se šerebečiš!” Njoj je to bilo smešno, i uopšte, to snimanje je za nju bilo igra. Zamena za onu dečju koju joj je ovaj film zauvek prekinuo i oduzeo.

Imala je godinu dana kada su je prvi put odveli u Rovinj, kod bake i dide, kako ga je zvala, i veruje da sa tada zaljubila u more.

– Za mene je Rovinj bio pojam slobode, širine, mirisa. Baka i dida su stanovali u jednoj lepoj kući u starom gradu. More je zauvek ostalo u meni, kao i Rovinj, kome sam se uvek vraćala. Bila sam i ovog leta tamo skoro dva meseca, ali to više nije moj Rovinj…

Ostatak ovog divnog intervjua možete pročitati u najnovijem broju magazina Gloria

 

Autor: Radmila Stanković
Foto: Dalibor Danilović
Podelite sa prijateljima:
Tagovi