Mina Lazarević: Moj život jeste velika borba, ali ne bih ga menjala ni za jedan drugi


Uprkos nedavnim problemima zbog kojih je okončala drugi brak, dramska umetnica i mama troje dece ne skida osmeh s lica i otkriva kako nije izgubila veru u ljubav

Iako bi mnoge druge slomilo ono što se njoj desilo, dramska umetnica Mina Lazarević (42) nije dozvolila privatnim problemima da joj unište veru u ljubav. Svesna da ne može da kontroliše sve što se objavljuje o njoj, a pisalo se i da je žrtva porodičnog nasilja, odlučila je da ćuti. Ne zato što se plaši da bi mediji mogli da utiču na njenu umetničku karijeru, već pre svega da bi od ružnih stvari zaštitila decu, sina Luku (20), kog je dobila u braku sa Aleksandrom Militićem, i Ivu (10) i Marka (7), sa čijim se ocem, baletanom Goranom Stanićem, razišla pre nešto više od dve godine. Sebe ne doživljava kao samohranu majku, iako baš takvu ulogu ima u seriji “Istine i laži”, a kad je pitaju da objasni zašto nekad enormno popularne Čupke iz “Porodičnog blaga” nema više mnogo pred kamerama, najiskrenije kaže da se time ne bavi jer bi razmišljanja na tu temu mogla da je odvedu u paranoju.

Posle “Porodičnog blaga” gledali smo vas u “Beloj lađi” i od onda vas gotovo nema pred kamerama. Kako to objašnjavate?

Trudim se da ne objašnjavam, jer kad to radite, uđete u neke razloge koji su možda tačni, možda i nisu, ali to je uvek nepotrebno kruženje po mozgu, ulazi se i u paranoju i druge neželjene smerove. Suština je da ja i sada, posle više od dvadeset godina karijere, baš kao i na početku, smatram da smo baš tamo gde treba da budemo. I da sve što treba da odigramo, odigramo. Nisam nikad jurila za poslom, mada sam ambiciozna sasvim dovoljno, ali ne nauštrb porodice i dece. To nikada nisam bila.

Smatrate li da je velika pažnja javnosti oko onog što se dešavalo između vas i bivšeg supruga možda jedan od razloga što vas nisu više angažovali? I koliko je vama sve to smetalo?

Naravno da nisam srećna kad pročitam bilo šta što nije pod mojom kontrolom, ali nažalost ne mogu to da sprečim ni danas. Bilo je raznih komentara i ranije tipa nemoj da se pojavljuješ ovde, nemoj da snimaš ovo ili radiš to, nemoj sa tom ekipom, na toj televiziji, ali mislim da to ne može da utiče na umetnika. Jednostavno, umetnik nosi svoj trag i svoju boju, energiju gde god se pojavi. Ne može mene da uništi neka televizija ili članak u novinama. Ja sam to što jesam.

Šta vam još daje snagu da iz teških situacija izađete sa osmehom?

Nemam ja neki specijalan mehanizam, niti mislim da se snaga pronalazi, ona se prosto ispolji. Duboko sam uverena da je ona sve vreme u nama, rađamo se s njom. Jednostavno, kao i kod životinja, postoje vođe čopora, alfa jedinke, i one koje ih prate. Mislim da je tako i kod nas, mi smo pre svega sisari. Snage zapravo ponekad nismo ni svesni do neke situacije ili perioda u životu koji nam pokažu od kakvog smo materijala. Verujem da ne možeš da se pripremiš unapred već se sa svim što te snađe trenutno hvataš u koštac, i plivaš ili se udaviš. Lično, kad god se suočim sa preprekom, trudim se da maksimalno brzo to pretvorim u normalnu svakodnevicu koja ne narušava tempo, ni ritam. Ni moj, ni moje dece. To je nešto što me vodi u životu. Nekad je to i manja briga o sebi, ali u svakom slučaju na duge staze se ispostavilo kao dobar način. Takođe, smatram da je bitna i moć regeneracije. Svi se drugačije regenerišemo, neko pati duže, neko duže boluje, između ostalog, nije nam ni prag bola isti. Tako da to je individualno, nema recepta. Svako treba da nađe svoj model.

Kakav je vaš emotivni status sada?

Ispunjena sam i zadovoljna.

Niste izgubili veru u ljubav?

Ne.

Šta radite u slobodno vreme, imate li bar jedan dan u nedelji samo za sebe?

To nije nešto fiksno, može da ne bude ni ove, ni sledeće nedelje, ali tada najradije idem na ručak sa kumom. Društveno sam biće i mnogo volim da provodim vreme sa nekim. Volim i da budem sama, ali to su mnogo ređi trenuci, jer zašto bih bila sama kad toliko njih ne stižem da viđam koliko bih htela. Tako da sam uvek u poketu, sa kumom, drugaricom, sa nekim.

Sve vreme ste aktivni u pozorištu, a gledamo vas i u seriji “Istine i laži” gde tumačite lik samohrane majke. Kako reagujete kad vas u životu tako nazovu?

Taj termin mi budi neko sažaljenje, a ne volim da izazivam tu vrstu emocije. Jeste, užasna je to borba, ali tako je i parovima. Možda je ovo moje malo veća borba i podrazumeva malo više odricanja, ali to je život. Ja ne bih ovaj moj menjala ni za jedan drugi, tako da ne volim ništa što vuče na tugu, patetiku. Nikako. Važno mi je da su svi zdravi, i u akciji, to me čini srećnom.

Između vaše uloge čuvene Čupke, po kojoj vas mnogi pamte iz, serije “Porodično blago” i ove u crtanom filmu gde tumačite Pčelicu Maju prošlo je dve decenije. Koliko ste se promenili, privatno i poslovno?

Mnogo. To je dvadeset godina života koji melje, troši, stalno je trka, maraton. Iako sam se dosta promenila, moja želja za igranjem nije nestala, i to je nešto što čuvam ljubomorno. Ubeđena sam da je ona jedna od najdragocenijih stvari koje mogu da se zadrže, uopšte kod čoveka, ali pre svega kod glumca. Naš posao jeste igranje do kraja i mi se igramo stalno.

Autor: Gloria magazin/ Zorica Zarić
Foto: Gloria magazin/ Dalibor Danilović
Podelite sa prijateljima:
Tagovi