Milena i Milan Čučilović: Kada bi moglo bolje da se živi u Srbiji, proširili bismo porodicu

U životima glumaca Milana Čučilovića (45) i Milene Pavlović Čučilović (44) porodica ima izuzetno važnu ulogu. Da su podjednako uigran tim na sceni i u životu, govore brojni zajednički projekti i dobra organizacija njihove petočlane zajednice, koju pored njih čini i troje dece – Andrijana (13), Olga (9) i Vuk (5). Uživaju u svakom porodičnom trenutku, a posebno im je drag beg iz grada u njihovu vikendicu na Divčibarama. Milan i Milena ne mogu da se slože oko toga da li se više vole ujutru ili uveče, bračne krize prevazilaze u hodu, i smatraju da je razgovor lek za sve. Dok Milan sprema dve pozorišne premijere za ovu jesen, Milena priprema novu režiju. Vrlo je moguće da će neku narednu godišnjicu braka obeležiti novim zajedničkim projektom, evocirajući uspomene na komade koji su ih spojili.

Da li ste od početka hteli da imate veliku porodicu, ili je to došlo spontano?


Milan: Milena i ja smo želeli troje dece. I sada ponekad maštamo da dobijemo četvrto, ali to je stvarno u domenu naučne fantastike. Kada bi samo moglo bolje da se živi u Srbiji, onda bismo proširili porodicu.

Milena: Od početka smo imali želju da dobijemo troje dece, i ona nam se ispunila. Da živimo u boljim ekonomskim uslovima, možda bi i bilo razmišljanja o četvrtom. Kada ljudi sa strane posmatraju našu zajednicu, misle da mi to sve dobro nosimo. Nećemo vam otkriti svoje tajne uspeha, ali podizati troje dece nije lak zadatak. Mislim da je ovaj broj dobar, a ima i drugih koji treba da se iskažu u roditeljstvu, pa ćemo mi skromno ostati na broju 3.

deca-dalibor-danilovic

Je li komplikovano organizovati život sa troje još male dece? Ko drži konce u rukama?

Milan: Samo deluje kao da nije komplikovano. Šalim se, naravno. Kada su deca ovako dobra kao što su naša, onda je sve relativno lako. Pomalo je naporno voditi ih u školu po smenama, s obzirom na to da nas dvoje nemamo klasično radno vreme, ali zato koristimo pomoć baka. A konce drži majka, naravno.

Milena: Ovo da majka drži konce važi samo za neke delove organizacije porodičnog života: škola, sport, pomoć u kući. Bilo mi je potrebno deset godina da savladam glumu, isto toliko za režiju, a trinaest za roditeljstvo. Najteže mi je bilo da ostvarim autoritet kao roditelj. U tome mi je najviše pomogao Milan dajući mi je dobre savete. Mislim da sam tu lekciju tek sad naučila. Znate, mami je lako kada je tata tu. Inače, klinci su vrlo vešti u hipnotisanju mame, uporni da dođu do cilja, vešti da “uhvate krivinu”. Moje je bilo samo da prestanem da “padam” na te fore.

Da li u vaspitanju dece svako ima svoju ulogu ili u svemu zajedno učestvujete? Šta je ono najvažnije čemu želite da ih naučite?

Milena: Razgovaramo o svemu. Dete morate usmeriti, nekada pogurati, a ponekad samo pratiti. I uvek bi trebalo podržati bračnog partnera pred decom, čak i ako se ne slažete u potpunosti s njegovim stavom ili odlukom. Pred klincima se ne treba raspravljati, već sačekati da legnu pa analizirati situaciju. Kada deca vide da su roditelji složni u nekoj odluci, lakše je prihvataju, osećaju se sigurno i zaštićeno. Kasnije će tako i sami lakše donositi odluke. Po starijoj kćerki, koja ima trinaest godina, to već sada vidimo. Granice su takođe važne za vaspitavanje dece. Ona ih vole. Tako uče da ih i sama sebi postavljalju, a posle i u društvu u kome se nalaze. Naučiti ih kako da zaštite sebe važan je segment odrastanja.

Milan: Trudimo se da u vaspitanju učestvujemo zajedno. Često popuštamo u nekim sitnicama, ali najvažnije je decu dobro spremiti za ono što ih čeka, naučiti ih da budu vredni, raditi na njihovom samopouzdanju.

milena-pavlovic-cucilovic-i-milan-cucilovic-dalibor-danilovic

Kako su podeljene uloge u vašoj porodici?

Milan: Već je poznato da volim da kuvam, i to i činim. Mada postoje neka jela koja više ne pravim, jer se pokazalo da je Milena majstor za njih. Ona radi daleko više u kući. A i odlična je u pomaganju oko škole, mislim da su naša deca pola petica dobila zahvaljujući njoj.

Milena: Volim da peglam, manje da kuvam, najmanje da spremam kuću. Učim klince da mi pomažu, jer volim kad su samostalni. Dovoljno je da svako vodi računa o svojoj sobi, odeći, igračkama, knjigama, i sve je lakše. Vuk mi najviše pomaže, i to rado čini. Devojčicama gledam kroz prste oko sređivanja kuće kada je frka u školi. Važno je da vode računa o ličnoj higijeni i da budu uredne. Svi uz muziku mnogo lakše rade.

U petočlanoj porodici svako ima svoje želje i ideje. Uspevate li sve da ih ispunite?

Milan: Trudimo se koliko možemo. Najvažnije je da dosta vremena provodimo s decom. Mislim da im je to bitnije od sitnica koje bismo im kupili. Deca su nam skromna, nemamo problema s nerealnim željama.

Milena: Imamo tu sreću da se bavimo poslom koji nam omogućava da provodimo dovoljno vremena s decom i da možemo da im ispunimo normalne, realne želje. Naši klinci su takvi da ne moramo da ih kupujemo poklonima. Milanove i moje želje su u drugom planu. Ali to nije žrtva, već naše opredeljenje. Dešava se da učimo od svoje dece. Nekada zbog njih savladavamo bes, spustimo ego, pobedimo sujetu, smirimo duh. To je prava stvar.

Koliko su Andrijana, Olga i Vuk slični, a koliko različiti?

Milan: Potpuno su različiti, a opet, imaju i dosta sličnosti. Olga je tatina miljenica, ako se to može tako nazvati, jer, naravno, trudimo se da posvetimo dovoljno pažnje svima. Andrijana je već velika i sve manje je zanimamo. A Vuk nas zabavlja po ceo dan. Meni je, recimo, najgore kada zajedno odu negde. Gluva kuća, bude prazno.

Milena: Slični su po razmaženosti, različiti po upornosti. Svi su tvrdoglavi, a drugačija su im interesovanja. Zajedno volimo da idemo u Zvezdarsku šumu i da gledamo Harija Potera. Sa najstarijom Andrijanom mogu o svemu da razgovaram. Olga se još kali, ali sam slaba na nju jer je srednja, pošto sam i ja srednje dete. Vuk je prilično zreo s obzirom na to da će uskoro napuniti tek šest godina. Sve ih obožavam. Najviše na svetu.

milena-pavlovic-cucilovic-imilan-cucilovic-dalibor-danilovic

Prvo sećanje na početak vašeg zabavljanja?

Milan: Predstava koju smo tada radili. Upoznali smo se na jednoj, a zaljubili na drugoj. Između njih je prošlo šest godina, ako se ne varam.

Milena: Milan je na našem prvom zajedničkom letovanju, na moru, u Malim Rosama, ulovio trinaest hobotnica. Istog leta smo nabrali brdo pečuraka na planini, pun zamrzivač. Plodno leto.

Koliko se vaš odnos menjao tokom godina? Koje osobine vašeg partnera najviše volite, a šta vas uvek izbaci iz takta?

Milan: Posle 14 godina braka ne postoji više takvo gledanje na stvari.

Milena: Ne volim svađe. Uvek sam za dogovor. Treba reći šta te muči i onda se sve može rešiti. Dešava se da se ne razumemo, naravno. Ali naučila sam da je moje misli nemoguće pročitati i da moram da kažem šta želim. Durenje je detinjasto. Uživam kada me Milan zasmejava. Volim njegova lepa iznenađenja, u tome je sjajan. Treba izjavljivati ljubav, slati poljupce, pisati ljubavne poruke, kao i one izvinjenja, plesati uz lepu muziku, smejati se. Često se sve petoro zagrlimo, skakućemo u grupi, govorimo “điki-điki” i onda se cmačemo. To uvek pomaže.

Kada napravite presek dosadašnje karijere, jeste li zadovoljni? Da li su vam neke vaše uloge posebno drage?

Milan: Ima posebnih uloga, ali sve su mi drage. A zadovoljan sam onoliko koliko država misli na umetnost, kulturu uopšte. Mislim da vam je odgovor jasan.

Milena: Volela bih da dam jedan ceo intervju samo o poslu. Ljudi iz našeg sveta su skloni da vas ubace u fah: komedija ili tragedija. Mene su sada ubacili u fah majčinstva, kao da nisam i dalje glumica. Kada sam počela da se bavim režijom, mislili su da sam samo reditelj. Ne, ja sam i majka, i supruga, i sestra, i glumica, i reditelj, i kolega, i prijatelj, i kćerka. Sve sam to ja.

 

Autor: Gloria magazin/Marija Batinica
Foto: Dalibor Danilović
Podelite sa prijateljima:
Tagovi