Milan Marić: U Rusiji sam odrastao preko noći


Posle velikog uspeha na Berlinaleu s filmom ‘Dovlatov’ u kojem tumači naslovnu ulogu, mladi beogradski glumac postao je zvezda u Rusiji zbog čega je shvatio da je vredelo što je podneo mnogobrojne žrtve kako bi savladao lik čuvenog pisca

Nakon što je imao premijeru na Berlinskom filmskom festivalu, i to u glavnom takmičarskom programu, a potom prikazan pred beogradskom publikom na Festu, film “Dovlatov”, u kome naslovnu ulogu igra Srbin Milan Marić (27), postiže rekordnu gledanost u Rusiji. Trenutno je to treće najgledanije ostvarenje ikada u toj zemlji. Srpski glumac, kome je Dovlatov prva velika filmska rola u karijeri, osvojio je naprečac rusku publiku. Nije mu bilo jednostavno. Naprotiv. Tokom šestomesečnog boravka u Sankt Peterburgu morao je da savlada ruski jezik.

– Mislim da nije moglo bolje od ovoga. Veliki reditelj, inostrani film, odlična tema, glavna uloga, i onda premijera u glavnom programu Berlinalea. Nisam siguran da li sam ikada i maštao da će mi tako započeti karijera. Kada su mi javili da sam dobio ulogu, bio sam srećan i ushićen, ali se ubrzo javila sumnja da li ću to moći, to jest hoću li imati snage da to iznesem. I upravo tada je bila ključna podrška mojih prijatelja i porodice. Iako sam skoro šest meseci proveo potpuno sam u Rusiji, oni su iz Beograda uradili neverovatne stvari za mene. Na svaki moj pad davali su mi snagu da se podignem. Hvala im na tome. Hvala im na svim satima provedenim na skajpu u razgovorima sa mnom.

Posle dve godine, koliko je prošlo od snimanja “Dovlatova”, može objektivno da sagleda ono što mu se dešavalo u Rusiji.

– Tek sada mogu da pričam o radu na tom filmu i periodu provedenom tamo. Bilo je uzbudljivo. Sankt Peterburg je ogroman i prelep grad, a ja sam došao u januaru, usred zime. Ruske zime. Kad to kažem, mislim na minus 27 stepeni i na vlažnost vazduha veću od devedeset odsto. To je bio prvi šok. A onda je usledilo upoznavanje sa gradom i njegovom fenomenalnom istorijom, muzejima, ulicama, ljudima. I susret sa mentalitetom i duhom metropole i shvatanje koliko je Dovlatov svima njima bitan. Pred kraj sam iskusio i bele noći, kako izgleda kad treba da zaspite a napolju je nebo kao pred svitanje iako je jedan ujutru. I taman kad sam se navikao na sve to, snimanje se završilo i morao sam da se vratim. Nedostajao mi je Peterburg, nedostajale su mi ruska i gruzijska kuhinja, i bele noći, i oblaci za koje imate utisak da su vam tik iznad glave. Nedostajali su mi ljudi sa snimanja kao i sam rad na filmu.

BILDOVANJE SAMOPOUZDANJA

Po završetku Fakulteta dramskih umetnosti Milan je zaigrao u ozbiljnim pozorišnim komadima, koji su mu doneli mnoštvo nagrada i status jednog od najboljih glumaca generacije kojoj pripada, kao i u filmovima “Vlažnost” i “Dobra žena”. Dobijanje velike role u ruskoj kinematografiji dogodilo mu se kad je spremao predstavu “Hamlet”. I onda je baš kao Šekspirov junak pokazao da je najvažnije biti spreman.

– Imao sam uloge koje su mi pomogle u glumačkom razvoju, kao što su “Hinkeman”, “Mali mi je ovaj grob”, “Zmajeubice”, no posle iskustva u Rusiji čini mi se da sam odrastao preko noći. Ne samo glumački već u svakom smislu. Dovlatov mi je doneo samopouzdanje na koje sam čekao, pokazao mi je da mogu. U meni je konstantno tinjalo pitanje da li sam ja za ovaj posao, kakav sam glumac. Nisam želeo da steknem jalovo samopouzdanje koje bi me kočilo da idem napred i ispitujem koliko mogu.

Film Alekseja Germana Mlađeg o piscu Sergeju Dovlatovu, o čijem radu je Milan vrlo malo znao, osvojio je dve nagrade na Berlinskom filmskom festivalu, a onda izazvao veliko interesovanje domaće publike i sada tuče sve rekorde gledanosti u Rusiji.

– Utisci mi se i dalje sležu, ali sam, naravno, prezadovoljan kako je sve prošlo. Svi smo prezadovoljni. Kritike su odlične, ljudi su lepo reagovali, dobili smo i dve nagrade, tako da je film na najbolji mogući način započeo svoj festivalski život.

Mada nije znao šta može da očekuje od Berlinskog filmskog festivala, jer je prvi put prisustvovao takvom događaju, odatle dolazi sa fenomenalnim utiscima.

– Lepo je videti da je ceo jedan grad u potpunosti potčinjen filmskom festivalu, što samo govori o tome koliko je njima on bitan, koliko se trude da ga sačuvaju i da ga svake godine učine još boljim. Eto, imao sam priliku da vidim kako Berlinale funkcioniše iznutra. To je ozbiljna organizacija, veliki je broj gostiju i posetilaca, pa ljudi koji rade tamo, kao i filmova i različitog programa, a sve funkcioniše savršeno.

Iako je strepeo i od ruske i nemačke publike, najviše ga je zanimalo kako će na njegov film reagovati domaći gledaoci.

– Presrećan sam što im se dopao. Sećam se da sam, kada sam saznao da sam dobio ulogu, želeo da ovo bude i naš film, da ne budem gostujući glumac u rusko-poljskoj koprodukciji. Mislim da je odlično što je na kraju ovo i srpsko ostvarenje. Najveće zasluge za to idu našem producentu Miši Mogoroviću koji se za to izborio.

Autor: Gloria magazin/Jelena Milinčić
Foto: Jelena Jovanov
Podelite sa prijateljima:
Tagovi