Maša Mihailović: Izdaja me rastuži

Operativna direktorka Ateljea 212 smatra da su politika i društvene mreže precenjene u današnjem svetu, teško odoleva cipelama, knjigama i vinu, a plaši se da će nam se priroda osvetiti jer pokušavamo da je pobedimo

Jeste li radoholičar?


– Nerado priznajem, ali jesam. Moja parola je “A da ja ostavim malo samu sebe na miru”.

Omiljeni dramski citat?

– “Problem sa sećanjima je što neće više nikome značiti, kao što naši životi više nikome ne znače”, iz predstave “Moja ti” Olge Dimitrijević, pozorište Atelje 212.

Predstava koju ste odgledali najviše puta?

– Veliki broj predstava sam gledala mnogo puta. Kad radite u pozorištu, to se podrazumeva. To je neminovno. Dovoljno je da u nekoj predstavi postoji samo jedna scena koju veoma volim i koja me dotiče da bih je na svakom izvođenju ponovo gledala.

Film koji vam nikad neće dosaditi?

– “Kum”, prvi i drugi deo, Beninjijev “Život je lep”, “Party” i “Pink Panter” sa Piterom Selersom i Džarmuševa “Noć na zemlji”.

U kojoj situaciji pomislite – eh, da mi je malo duži dan?

– Svakodnevno poželim da je dan duži, a posebno kad mi nedostaje vremena za sebe i kafu ili vino sa drugaricom.

Šta je u današnjem svetu precenjeno?

– Politika! Apsolutno. I društvene mreže.

Najbrže vas izbaci iz takta?

– Laž, lenjost, licemerje, bezobrazluk, glupost.

Kako proslavljate rođendane?

– U krugu najboljih prijateljica.

Najveći strah i kako ga otklanjate?

– Ja sam dosta neustrašiva, a i kad nisam, dobro umem da kamufliram. Strahovi su previše lični, ne smem da ih otkrijem, možda neko to zloupotrebi.

Da ste sportista, bili biste?

– Plivač.

Muzika koja je obeležila vaše odrastanje?

– The Smiths, The Cult, Azra, Haustor, Leb i sol, EKV, Lačni Franz, Queen…

Jeste li namćor kada se probudite?

– Mislim da je preteška reč namćor, više sam ćutolog.

Planina ili more?

– Ipak more. Mada volim vazduh i šetnje po planinama, ali taj momenat uranjanja u more je kao da sam se ponovo rodila. Pogled u pučinu leči.

Čega se plašite?

– U poslednje vreme najveći strah je da će nam se priroda osvetiti, jer stalno pokušavamo da je pobedimo. Naravno, brinem za najmilije.

A čemu ne možete da odolite?

– Cipele su moj fetiš. Knjigama i dobrom vinu. Kada nađem nešto što liči na mene…

Šta vas uvek rastuži?

– Lako zaplačem kad gledam dobru predstavu, čitam knjigu ili gledam film. Rastužuje me kad se nešto loše dešava ljudima koji su mi bliski. Izdaja me takođe rastuži.

A usreći?

– Svaki uspeh mog sina, dobra knjiga, šetnja pored Save sa kučetom, ispijanje kafe sa prijateljima.

Autor: Gloria magazin/Tanja Nikolić
Foto: Dalibor Danilović
Podelite sa prijateljima:
Tagovi