Marko Janketić: Pogled na zvezde s tatom


IZDAJA NIJE OPCIJA

Miša se nije mnogo trudio da uputi Marka u tajne glume.

– Smatrao je da glumačke nedoumice moram da rešim sam sa sobom, jer su to vrlo važne stvari koje te kasnije odrede u životu. Bio je mišljenja da sami treba da snosimo odgovornost, tako je bilo i kad smo upisivali srednje škole i fakultete, a i posle. Kad sam krenuo na Fakultet dramskih umetnosti, vodili smo nekoliko razgovora. Tada mi je govorio šta misli o mom radu. Nije bio presrećan što mu se deca bave glumom u društvu u kome je sve devalvirano, u kome je glumačka profesija postala efemerna, a pozorište izgubilo onaj značaj koji je nekada imalo. Mislio je da je avantura baviti se glumom u našoj zemlji. Kasnije, kad je video da polako ulazim u posao i uspevam da se ostvarim, primetio sam da je ponosan kad napravim dobre rezultate i zaradim neke pare, pa im kupim novi televizor, zamenim klimu ili renoviram kuhinju, jednostavno doprinesem kući. Normalno je da deca vraćaju svojim roditeljima.

Kad je Marko dobio stalan posao Jugoslovenskom dramskom pozorištu, gde je i Miša proveo skoro čitav radni vek, pazario je flašu dobrog pića da nazdrave.

– Pitao me je čemu nazdravljamo, a kad sam mu odgovorio, to je za njega bio vrlo emotivan momenat. Bio je baš srećan. Retko je pokazivao emocije, sve ih je uglavnom nosio u sebi i čuvao za scenu, ali umeo je ponekad i da se razneži. Znali smo mi koliko nas sve voli.

Tog 15. maja, kad je Miša preminuo, Marko je odigrao predstavu “Mesec dana na selu”. Odluku je doneo jednostavno: znao je da bi mu takav savet dao otac.

– Nažalost, tako se potrefilo, a, iskreno, ničeg ne mogu da se setim. Kolege su me pitale da li sam u stanju da igram. Odvratio sam im da apsolutno jesam. Znam da bi mi tata rekao: “Idi igraj.” Takav je bio. Odlikovala ga je visoka pozorišna etika, kod njega nije bilo odustajanja, šta god da se desi. Publika mu je bila najvažnija, i uvek je tvrdio da ljude ne treba izdati, jer su kupili kartu. Pričao je da je neko možda jedva došao do te karte, ili da je dao poslednje pare za nju, ili da ima malu decu i možda je jedva našao nekog da ih pričuva te večeri, i da to moraš da poštuješ. Predstavu sam odigrao u potpunom magnovenju. Sutradan sam išao s pozorištem na gostovanje u Rumu. Trebalo je da igram i na dan sahrane, ali je direktorka JDP-a Tamara Vučković odlučila da definitivno ne bi treba te večeri da izađem na scenu, nego da tog dana budem s porodicom i prijateljima.

Glumac je svestan da je to ipak prirodan tok stvari, da roditelji moraju da odu pre svoje dece.

– I pored toga što sam tužan, mogu da budem srećan jer znam da sam imao dobrog oca, dobrog čoveka pre svega. Ponosan sam na njega zbog svega što je uradio u životu. Napravio je veliku porodicu, da nadoknadi gubitke koje je iskusio u detinjstvu, izgradio je zavidnu karijeru, kuću. Imao je zaista pun život.

PAGE    1   /   2   /   3
Autor: Gloria magazin/ Tanja Nikolić
Foto: Dalibor Danilović Copyright by Gloria, Jelena Jovanov, Aleksandra Popović, Instagram
Podelite sa prijateljima:
Tagovi