Ljubomir-Ljuba Bandović: Ne daju mi da obrijem brkove

Autor:

16.06.2018 20:00

Foto:

Foto:



U susret velikim profesionalnim izazovima, spremanju uloge Ilije Čvorovića iz drame ‘Balkanski špijun’ na sceni Narodnog pozorišta i radu na serijama ‘Vojna akademija’ i ‘Ubice mog oca’, glumac ističe da mu je najvažnije da se ne ogreši o sebe i svoju vrednosnu vertikalu

Istaknuti dramski umetnik Ljubomir-Ljuba Bandović (41) spisku velikih uloga upravo je dodao novu: tumačiće Iliju Čvorovića u “Balkanskom špijunu”. Probe su već počele u nacionalnom teatru, komad Dušana Kovačevića režira Tanja Mandić Rigonat, a premijera je planirana za 1. oktobar. Glumac paralelno snima četvrtu sezonu “Vojne akademije”, nedavno se pridružio i ekipi serije “Ubice mog oca” gde će igrati negativca. U karijeri dugoj više od dve decenije dočaravao je dobrice i nasilnike, naučnike i tabadžije, ljubomorne i muževe mekše od pamuka. Za raskošan talenat i svestranost nagrađivan je prestižnim priznanjima, ali njemu je najvažnije da ne razočara jedanaestogodišnjeg dečaka koji ga čeka kod kuće, odnosno sebe iz detinjstva, pre početka glumačke odiseje. U tome mu pomaže etika.

Jeste li nekad maštali da zaigrate Iliju Čvorovića?

- Igrao sam ja Iliju Čvorovića. I Mikija Rubirozu, i poštara Jocu, i Veselina Cvetkovića, i Branimira Mitrovića Flojda. Sve sam njih ja već igrao u svojoj sobi kao dečak, a njega ne bih da razočaram.

Imate li tremu od pomisli da će vas neminovno upoređivati sa Danilom Batom Stojkovićem?

- Prošao sam kroz proces rada na “Klaustrofobičnoj komediji” i sada tu predstavu igramo sa velikim uspehom pred uvek punom salom. Sava odžačar je takođe uloga po kojoj se Bata pamti, a kada su je meni ponudili, ukočio sam se. Nije trajalo dugo jer sam dugo na sceni. Opet, “Balkanski špijun” je poznat široj publici jer je po tom dramskom tekstu snimljen film. I fantastičan je. Mi u Narodnom pozorištu pravimo “Špijuna” danas, 2018, kada je špijunaža deo folklora ljudi u celom svetu. Sve u svemu, manje me opterećuje sada nego prvi put. Neminovnost se prihvata.

Istovremeno snimate “Ubice mog oca”. Igrate Bogdana koji je ključ u raskrinkavanju veza između narko-klanova, ubica i policije. Koliko vam je ta uloga izazovna?

- Sve više su mi inspirativni negativci, mada u tu podelu uloga na plus i minus, kao glumac, ne verujem. Slojevit je Bogdan. Opsenar sa crnim pojasom u socijalnim veštinama, inteligentan, ambiciozan, moćan. Vrlo izazovno.

Gledamo vas i u “Vojnoj akademiji”. Kako sve stižete, odnosno, koliko stranica teksta trenutno “čuvate u glavi” i da li vam se ikad desilo da zaboravite neki deo? Jeste li morali da improvizujete kao veliki Zoran Radmilović?

- Dobra improvizacija uvek dolazi posle savladane materije. Kada uloga uđe u podsvest, kada se igra bez onog prvobitnog napora, tada organizam radi za vas i učitava istinite, samim tim i duhovite upadice. Ne dao bog nikome da mora da improvizuje. Ta igra je nepotkupljiva i odbacuje one koji je ne poštuju, one bez mere, one gladne aplauza. Ove stranice teksta nisam brojao, jer bih i taj broj morao da pamtim. Kada naučim tekst za pozorište, to je nekako kao analogni zapis na ploči, večan je. Za film i televiziju pak koristim CD, jer digitalni zapis s vremenom bledi i nestaje. Organizam je to umesto mene učinio, ja sam samo primetio razliku.

Ranije nije bilo šansi da zbog uloge obrijete brkove. Da li se to promenilo, odnosno, u kom slučaju biste to uradili?

- Nekoliko puta sam ponudio da ih obrijem, ali neće ljudi. Nije samo do mene.

Iz koje uloge ste najduže “izlazili”?

- Nemam ja šta da izlazim. One žive kod mene, zahvaljujući meni. Kojoj se ne sviđa, širok joj drum.

A koja vam je legla kao rukavica, druga koža? Sa kojom uvek možete pred onog jedanaestogodišnjeg dečaka koji vas “čeka kod kuće” i sve ove godine ne dozvoljava da vam slava udari u glavu?

- Hasan Dželebdžija.

Jeste li nekad odbili nekog reditelja?

- Naravno. Odbijao sam i producente i pisce.

Iz kojih razloga najčešće?

- Nekad je u pitanju koncept, nekad površnost, nekad pretencioznost, nekad zbog zauzetosti. To odbijanje se takođe uči.

Koje su prednosti a koje mane vaše profesije?

- Prednosti su kad je neko ko se bavi glumom pametan čovek, a mane su kad je glup.

Zašto je dobro danas biti Ljubomir Bandović?

- Teže je.

Zašto?

- Pitanje glasi: “Šta život očekuje od čoveka, a ne šta čovek očekuje od života".

Maja Gašić

Autor