Ljiljana Stjepanović: Dani velike strepnje pored inkubatora

Istaknuta dramska umetnica može da odahne posle višemesečne brige za sudbinu unuka, bliznakinja Angeline i Dorotee, koje su prevremeno rođene u sedmom mesecu trudnoće

Iza dramske umetnice Ljiljane Stjepanović (65) je najtežih osam meseci u životu. Osim zdravstvenih problema koje je imala, strepela je za život najmlađih unuka, Angeline i Dorotee, koje su prevremeno rođene u sedmom mesecu trudnoće. Devojčice su morale nekoliko nedelja da provedu u inkobatoru. Danas, kad su bebe prebrodile krizu i napreduju silovitim tempom, takvim da su već sustigle svoje vršnjake, vrsna glumica može da odahne i smireno govori o iskušenju kroz koje je prošla njena porodica.


Ljiljana od sinova Igora i Vlastimira i snaja Natali i Maje ima četiri unuke. Pored majušnih bliznakinja, njen svet ispunjavaju i šesnaestogodišnja Ksenija i dvogodišnja Ljiljana.

_mg_9643-smanjena

– Najvažnije je da se sve dobro završilo. Bebe su došle na svet u sedmom mesecu, Angelina je minut starija i na rođenju je imala 1.300 grama, dok je mlađa težila samo 860 grama. Dali smo joj ime Dorotea, što znači dar od Boga – kaže Ljiljana i nastavlja: – Zna se da su ženska deca mnogo žilavija i otpornija od muške, i pokazalo se da je zaista tako. Osećali smo veliki strah i strepnju da li će s njima biti sve u redu. Bog nam je darivao jedno malo čudo i posle nekoliko nedelja, kad su prebrodile krizu, počele su lepo da napreduju i ubrzo su dostigle svoje vršnjake.

Među devojčicama se i sad vidi razlika, ali mlađa je, tvrdi baka, izuzetno živahna.

– Dora lepo napreduje i stiže stariju sestru. Obe su se, na našu veliku sreću, izvukle bez ikakvih poslednica, a manja je neverovatna, stalno se smeje, ume da se raduje životu. Pravi je mali zvrk, neprestano u pokretu, čak i kad ih smestimo u krevetac, samo se okreće i vrti. Angelinu to mrzi, više je interesuje pevanje i u stanju je da satima “guče”, odnosno da ispušta grlene zvuke, sve dok od napora ne počne da kašlje, toliko da pomislim da će se prehladiti, a u stvari vikom iziritira grlo.

SVE ZA PRIJU

S obzirom na to da mnogo radi i često putuje, Ljiljana veoma teško podnosi razdvojenost od unuka.

– Čak i kad odem od kuće na nekoliko sati, već mi nedostaju. To je posebno izraženo ukoliko one imaju neki problem. Kad plaču, kašlju, a nisam tu da pomognem, u panici sam. Desilo se da je Dora usred noći dobila temperaturu, a ja sam tek bila došla s puta. Bila sam premorena pa me nisu probudili nego su s drugom bakom Todorom, majkom moje snahe Maje, odveli dete kod lekara. To me je baš pogodilo, volim da budem u toku kad su deca u pitanju, i da pomognem ako ikako mogu. Sa prijom Todorom se inače izuzetno dobro slažem, kao sestre smo, mnogo se volimo. I priskačemo u pomoć kad god je potrebno.

Srednja unuka, Ljiljanina imenjakinja, nasledila je neke bakine osobine.

– Svi kažu da imamo istu energiju. Iako je mala, voli da glumi i nešto izigrava po kući, ali se nađe u čudu kad me vidi na televiziji. Zbunjuje je i to što se isto zovemo, to joj baš nikako nije jasno. Zove me “bako moja”, a kad je pitamo ko je baka Ljilja, nema pojma. Mnogo je jednostavnije kad me gleda na TV-u a nisam kod kuće. 

dd154839-smanjena

Najstarija unuka Ksenija ne živi s Ljiljom, ali se njih dve svakodnevno čuju.

– Ne može da prođe dan a da joj bar ne čujem glas. Baš smo vezane. Ksenija je drugi razred gimnazije i veoma je zainteresovana za glumu. 

Ljilja ističe da su unuke njeno najveće blago i apsolutni smisao njenog života.

– Često kažem da me je mojim devojčicama Bog počastio. Oduvek sam volela žensku decu, a rodila sam dva sina. Neka su njih dvojica živi i zdravi, naravno, ali unuke su nešto posebno. I zaista sam mnogo vezana za sve njih, pre svih za Kseniju. Ona kaže da je to zbog toga što nju najduže poznajem, najstarija je. Kad ih ne čujem i ne vidim nekoliko sati, veoma mi nedostaju, baš ih se uželim i moram što pre da ih vidim, dodirnem. Imam njihove fotografije i snimke na telefonu, ali to nikako nije isto.

dd154739-smanjena

Glumica otkriva da otkako je u penziji radi više nego ikad i da ne stiže da pomaže sinu i snahi onoliko koliko bi želela.

– Pomažem pre svega finansijski, ali i na svaki drugi način kad sam tu. Skuvam ručak, odem u nabavku. Znam često i da operem prozore u stanu, i to u cik zore. Ranoranilac sam, svakog jutra se budim u šest, dovoljno mi je pet-šest sati sna da se regenerišem. Ali i sin i snaha, koji su potpuno posvećeni svojoj porodici, dele sve obaveze oko devojčica. Neverovatno je koliko se vole i koliko su pažljivi i jedno prema drugome i prema deci.

Autor: Gloria magazin/Tanja Nikolić
Foto: Gloria magazin/Jelena Jovanov/Dalibor Danilović
Podelite sa prijateljima:
Tagovi