Leni Abrahamson: Zašto sam ljubomoran na Majkla Fasbendera


Irski reditelj Leni Abrahamson, nominovan za nagradu Američke filmske akademije, nije želeo da život u Dablinu zameni raskošima Los Anđelesa, već je ostao uz porodicu i dokazao da se sa velikim zvezdama može snimati iako ne živiš u Holivudu

Posle nagrađivanog filma “Soba” 2015. i nominacije za Oskara u kategoriji najbolja režija, irski reditelj Leni Abrahamson (52) postao je traženo ime u Holivudu. Iako mu je nuđeno da živi u Los Anđelesu, u raskošnoj vili sa bazenom, i bira projekte, odlučio je da ne napusti rodni Dablin. Kako kaže u intervjuu za Gloriju, to bi izmestilo njegovu porodicu, suprugu Moniku Pamulu, sina Maksa (10) i kćerku Nel (8), kojima je irski grad taman po meri.

Skromni reditelj, koji je bio gost Beogradskog irskog festivala, prikazao je u “Sobi” dramu žene i njenog sina koji godinama žive zatočeni u šupi i čiji je jedini kontakt sa spoljnim svetom mali prozor. Film je osvojio srca gledalaca, glumici Bri Larson doneo je Oskara za glavnu ulogu, a reditelju otvorio mnoga vrata.
Iskreno, bio sam iznenađen nominacijom za režiju. Za tih pet meseci koliko je trajala kampanja za Oskara naučio sam mnogo o sebi. U jednom trenutku, posle silnih intervjua, pomislio sam: ti si prevarant, svima govoriš isto. Kada je Oskar prošao, bilo mi je drago što se vraćam normalnom životu. Ali kada sam prvog dana u Dablinu krenuo do prodavnice, uhvatio sam sebe, u deliću sekunde, kako pogledom tražim crni džip i vozača koji me je mesecima vozio. Tada sam shvatio da treba da vodim normalan život.

Sa sinom Maksom, suprugom Monikom, ćerkom Nel i majkom Ednom na premijeri filma “Soba” u Londonu 2015.

Da li ste ipak spremili govor za slučaj da dobijete Oskara?
Imao sam spisak ljudi, sa suprugom na vrhu, kojima bih se zahvalio. Znao sam da će ga dobiti Alehandro Gonsales Injaritu, ali sam pomislio, ako nekim ludim slučajem Oskar završi kod mene, toliko ću se uspaničiti da ću zaboraviti da zahvalim sopstvenoj ženi. A kako bih se onda vratio kući?

Ali vaša supruga Monika razume filmski biznis i deo je njega. Vaša ljubav je festivalska ljubavna priča?
Sa Monikom sam se upoznao 2005. na festivalu u Varšavi. Dolazio sam kao gost pa smo razmenili nekoliko mejlova jer je ona radila u organizaciji. Čim smo se sreli, javile su se varnice. Pošto je ona Poljakinja, bilo je pitanje kako ćemo održati našu vezu. Kada smo se odlučili za brak, preselila se u Dablin i danas tamo živimo sa decom. I kćerka i sin govore poljski i engleski, tako da nema nerazumevanja u kući. Nas dvoje volimo da putujemo po festivalima, i u Beograd smo došli zajedno. Pre 10 godina bili smo prvi put na Palićkom festivalu. Poveli smo i sina Maksa koji je tada imao tek nekoliko nedelja, i dobio je svoju prvu filmsku propusnicu koju i danas čuvamo.

Čemu učite decu?
Supruga i ja ih učimo da poštuju druge ljude, da budu fini prema okuženju. Ta jednostavna poruka deci, da je u životu važno osećati empatiju i biti kulturan, osnova je etike koju želimo da im prenesemo. U našoj kući nema religijskih zabluda niti demontracije moći, to je dom ispunjen ohrabrivanjem i razumevanjem.

Sa Džejkobom Tremblijem i Bri Larson na snimanju filma “Soba”

Čini se da ste vrlo “na zemlji”. Kako se osećate kada znate da uz vaše ime uvek ide – nominovan za Oskara. Je li vam se promenio život posle Oskara?
Jeste, ali ne radikalno, jer nisam dozvolio. Bio je to lep period, no život ide dalje. Sada mi je lakše da snimim film. Što se nominacije tiče, ja to više ni ne pominjem. Nisam neko ko se budi s mišlju: bio sam nominovan za Oskara. Dodela Oskara je šou i treba je doživeti iznutra i videti kako spektakl funkcioniše besprekorno.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели andreaslarsson26 (@andreaslarsson26) дана

Oskar i film “Soba” omogućili su glumici Bri Larson da postane deo ekipe najskupljih, Marvelovih filmova. Jeste li u kontaktu s njom? Da li je nju uspeh promenio?
Nije. Ona je ista uplašena Bri sa kojom sam snimao “Sobu”. U kontaktu smo, često se čujemo, smejemo i nadamo se da ćemo ponovo raditi film zajedno. Njen talenat i naporan rad omogućili su joj da zauzme mesto koje trenutno ima.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Filmatic – Movies & Cinema (@filmatic) дана

U “Malom strancu”, prikazanom u Beogradu, radili ste sa Šarlotom Rempling, a u filmu “Frenk” sa Majklom Fasbenderom. Kako je raditi sa takvim glumačkim veličinama?
Šarlota je jedna od najvećih glumica, a njeno lice moćan adut na velikom platnu. Lako je raditi s njom, sugestivna je. Nema posebne zahteve, želi da je tretirate kao bilo kog drugog člana glumačkog ansambla. Šali se na setu i tako opušta pred snimanje. Majkl je vrlo ozbiljan. Nisam sreo toliko posvećenog glumca. U svakom kadru želi da da svoj maksimum, ne štedi se nikada. Kada sam mu objasnio da će kroz ceo film “Frenk” imati masku, nije bio srećan. Mislio je da ću odustati od toga. Nisam. Da se našalim, kada sam video koliko žene lude za njim, iz mene je progovorila muška ljubomora.

Autor: Gloria magazin/ Ivan Aranđelović
Foto: Jakov Simović/ Guliver, Getty images
Podelite sa prijateljima:
Tagovi