Lazar Tošić: Majstor za džez i palačinke


Legendarni džez bubnjar svaki dan započinje kafom i vežbama s palicama,  a nekada je svakodnevno posećivao beogradski ‘bermudski trougao’, kafane Šumatovac, Pod lipom i Grmeč

Kakvi su vam bili prvi bubnjevi?
Kao dete lupao sam u školi po katedrama, olucima i raznim predmetima. Uživao sam u tome. Onda sam u Kulturno-umetničkom društvu “Abrašević” probao prve bubnjeve, koji su pre bili neke kante nego instrumenti. Za prve prave sam seo kao dečak od petnaest godina na jednoj novogodišnjoj proslavi. Moj brat je dobio angažman za dve svirke. Na jednu je on otišao, na drugu, u Mataruškoj banji, poslao je mene. Tako je počelo.

Kako ste otkrili džez?
Nakon što sam gledao film “Bal na vodi” i počeo da slušam ploče Majlsa Dejvisa, totalno sam poludeo. Džez je zapravo oduvek bio u meni i ja sam mu pripadao. Rođen sam s njim, i srećan sam što sam ga otkrio na vreme.

Vaša karijera traje duže od pola veka. Na koji način ste uspeli tako dugo da trajete?
– Da se ne lažemo, moja karijera traje 65 godina. Rođen sam 1941.

Jeste li imali pehove na bini?
Uvek. Najčešće se dešavalo da mi odleti palica ili da se polomi. Bile su to prilike da nasmejem publiku. Kada ste na bini, a desi se tako nešto, to je situacija da budete šarmer.

Nedostaje li vam nešto iz Kraljeva, grada u kome ste odrasli?
Volim Kraljevo i prijatelje koje sam stekao tamo, ali moj san je bio da dođem u Beograd i bavim se džezom. Bio sam toliko srećan što mogu da se bavim muzikom koju volim da mi ništa nije nedostajalo.

Da li danas redovno vežbate?
Svaki dan. Ujutro kada se probudim, dok pijem kafu, pola sata vežbam kontrolu palicama na posebnoj daščici, obloženoj gumom, što je bitno zbog koordinacije. Posle vežbam i na instrumentu.

PAGE    1   /   2   /   3
Autor: Gloria magazin/ Mirjana Tasovac
Foto: Gloria magazin/ Dalibor Danilović
Podelite sa prijateljima:
Tagovi