Kristina i Sergej Ćetković o usvajanju ćerkica: Lola i Mila su zaokružile našu ljubavnu priču


Uoči obeležavanja 20 godina bračne zajednice slavni pevač i njegova supruga prvi put javno govore o tome kako je tekao proces usvajanja kćerki Lole i Mile, kojima su posvetili slikovnicu ‘Šta je slađe od kolača’, i ističu da svojim primerom žele da reafirmišu kult porodice i značaj roditeljstva

U kućnoj radionici Kristine (41) i Sergeja Ćetkovića (42) uvek se nešto zanimljivo krčka. Sada je na njihovom kreativnom šporetu jedan uzavreli lonac iz kog je izašla slikovnica “Šta je slađe od kolača”, koju upravo promovišu na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu.

– Moram priznati da postoji izvesna doza treme. Želimo da ova slikovnica, na kojoj radimo već dugo i koja je prošle godine ugledala svetlost dana u Crnoj Gori, bude predstavljena na najbolji mogući način. U tome nam pomažu naši dragi prijatelji iz Dexy Co Kidsa i namera nam je da izguramo priču koja je zamišljena kao regionalna. Krajnji cilj jeste da edukujemo i zabavimo decu i da ih upoznamo sa nekim lepim stvarima, a i da njihove roditelje podsetimo na sve one zaboravljene osećaje iz detinjstva. Sav prihod od prodaje ide u humanitarne svrhe – kaže Sergej i otkriva da je ova ideja Kristinina.

– Dugo mi je trebalo da nađem prave ljude koji će mi pomoći da sve realizujem kako sam zamislila i o čemu sam razmišljala godinama – objašnjava Kristina. – Ilustrator Bojan Radovanović je to pretvorio u divne crteže, a kada nismo mogli da se sporazumemo, onda bi nastupile Lola i Mila kao modeli, fotografisala sam ih u raznim situacijama i slala slike Bojanu, pa ih je on pretapao u crtež. Sergej mi je bio glavna podrška i stalno me je požurivao da završim. Kada sada sagledam šta je sve nastalo posle slikovnice i šta nam je sve u planu, mnogo sam srećna.

Sergej ima repliku.

– Kristina uglavnom gura mene jer sam lenj za neke stvari, ali ovaj put sam morao ja nju da poguram. Ona ne voli da bude u medijima, i to cenim i poštujem od prvog dana, pa je mene stavila u prvi plan. Za tu prvu slikovnicu koja se pojavila u Crnoj Gori radio sam po jednu kratku pesmicu za svaku ilustraciju, i tada mi je “dozvolila” da se pojavim kao koautor – kroz smeh priča Sergej i dodaje: – Čitava ova ideja nas je i podmladila i vratila u te dane detinjstva.

DVE GLAVNE GLUMICE

Na osnovu slikovnice nastao je i crtani film “Lola i Mila”, čija je prva sezona krenula u maju, a sada se Ćetkovići uveliko spremaju za nastavak. Protagonistkinje su njihove kćerke, koje sada imaju šest i po i osam i po godina, a ujedno su i koautorke ovog crtaća.

– Njih dve su uključene u osmišljavanje i snimanje svake epizode sa neizbežnim pitanjima “zašto ovo ovako, a zašto ono onako”. Kada stigne animacija, onda Lola i Mila pronalaze greške, koje mi golim okom ne vidimo. Tako da imamo veoma dobre partnere i saučesnike u celoj priči. Iza svega toga stoji veliki tim ljudi: glumci, scenaristi, majstori zvuka… Svaka reč u tim crtanim filmovima se meri na apotekarskoj vagi, jer se ipak obraćamo deci i njihovim roditeljima – kaže Sergej, dok se Kristina nadovezuje:

– Ceo projekat njih dve su sad shvatile kao igru, tako da svakodnevno dobijamo instrukcije šta i kako treba da uradimo. Stalno dolaze sa novim idejama poput “u sledećoj epizodi treba da bude moj rođendan jer je Lolin već u slikovnici, treba da uradite epizodu kako idem kod zubara, nije fer da je Mila dobila epizodu gde spava kod vas a ja ne”, i tako unedogled. Izuzetno su srećne što imaju svoj crtan film.

Na pitanje koliko se promenio njihov život od kada su usvojili dve devojčice, Sergej odgovara – skroz.

– Život pre dece bio je period u kome smo pokušavali da dobijemo decu, i tada smo jedno drugom bili najveća podrška. Naša kompletna ljubavna priča bila je zaokružena kada su Lola i Mila došle u naš život. Kroz svoj javni nastup trudim se da promovišem taj kult porodice, pošto mi se čini da je to osnov za čvrst, temeljan i zdrav život. Živimo u čudnim vremenima, svi smo toliko samoživi da uglavnom mislimo na sebe. Čak i oni koji imaju porodicu nemaju kao vremena da se bave bližnjima. Danas je vreme najveći luksuz, imati vremena za sebe i one koje voliš jeste blagoslov. Nestao je onaj divni običaj da se za istim stolom ruča i večera. Trebalo bi da ostane makar ta institucija nedeljnog ručka, kada se dele emocije, rešavaju problemi, uživa u dobrom raspoloženju.

Kristina deli suprugov stav.

– Promenio nam se život iz korena otkad smo usvojili devojčice. Trudimo se da budemo najbolji roditelji, da ih naučimo pravim vrednostima, da budu dobre osobe, da nikome ne učine ništa što ne bi volele da neko učini njima, da su ljubav, lepa reč i zagrljaj važniji od svega.

Ljudi obično nedostatak vremena za bližnje pravdaju velikim poslovima, a Sergej, koji ima ozbiljnu karijeru, tvrdi da je to uglavnom samo izgovor.

– Nije moj posao takav da odem na dva meseca i da me nema. Moja karijera je svedena, jer želim da bude takva, uvek se trudim da spojim lepo i korisno, pa kada se otvori prilika, uglavnom putujemo porodično, da delimo sve lepe momente.

STRPLJIVO U REDU

Kada god se povede priča o usvajanju dece, ljudi to obično vide kao gomilu problema i papirologije. Ta tema je na neki način u našem društvu još tabu.

– Nismo do sada o tome govorili javno jer ne želimo da namećemo svoje stavove drugima, a ima i dosta ljudi koji to prosto ne razumeju. Kod nas nije bilo nekih većih prepreka. Nikada ništa nismo radili preko veze. I danas kada čekam u redu, to uredno i strpljivo činim, ne dozvoljavam da me neko propusti ili da mi ustupi mesto, jer i ja sam čovek od krvi i mesa – kako svima tako i meni. Tako je bilo i u ovom slučaju. Čekali smo u redu kao i svi parovi koji su želeli da budu roditelji. I išlo je veoma brzo. Nažalost, procenat usvajanja dece u Crnoj Gori, mada se to za ovih devet godina promenilo, vrlo je mali. Slična je situacija u celom regionu, jer smo svi okovani istim mentalitetom i razmišljanjima i donekle primitivizmom. Najveću barijeru predstavlja to što ljudi uvek pomisle šta će neko drugi da im kaže. Ne gledaju svoj put i svoj život.

Kristina izdvaja još jedan važan momenat.

– Nismo dozvolili nikome da se meša u našu odluku, niti nas je interesovalo mišljenje okoline. Moram da naglasim da su nam naše porodice pružile veliku podršku. Izabrali smo da budemo srećni i bogu hvala da sada imamo dve predivne kćerkice koje su centar našeg sveta. Sve ostalo je manje bitno.


Kristina i Sergej sledeće godine slave 20 godina braka.

– Ne mogu da verujem da smo skoro dve decenije u braku, meni se čini kao da smo se juče venčali. Ljudi se obično iznenade kada čuju koliko smo u braku, pa je sledeće pitanje – koliko vi to imate godina. Venčali smo se veoma mladi, meni je bila 21, Sergeju 22, jednostavno smo se pronašli. On je moja idealna polovina i sjajno se dopunjujemo – ističe Kristina.

Na pitanje da li je strog ćale, slavni pevač odmahuje glavom.

– Nisam, mada se ponekad trudim da budem. Tek sada mogu da prepoznam svoje roditelje u sebi. Svi uvek težimo da pobegnemo od tog stereotipa, da ne budemo kao sopstveni otac ili majka “jer su previše teški, previše brižni”, ili šta već sve može da se utrpa u taj kontigent roditeljstva. Ali onog trenutka kada postaneš roditelj kao da ti neko ugradi neki novi softver. Počneš potpuno drugačije da gledaš, čitaš, misliš. Počinješ da razmišljaš poput svojih roditelja. To je skroz drugi život.

Autor: Aleksandar Đuričić
Foto: Nebojša Babić, Privatni album
Podelite sa prijateljima:
Tagovi