Jelena Bačić Alimpić: Barut miriše bolje od parfema


Književnici se nadavno ispunila velika želja: završila je obuku za korišćenje pištolja i revolvera i sada jednom mesečno odlazi u streljanu na antistres terapiju, gde pokazuje da su žene bolji strelci od muškaraca

Književnica i novinarka Jelena Bačić Alimpić (49) oduvek je želela da nauči da rukuje pištoljem. Supruga Miroslava godinama je molila da joj da osnovne lekcije, odnosno da je uputi na obuku za pištolj i revolver, ali ju je on, kako tvrdi, uvek odgovarao od toga, u šali tvrdeći da nije dovoljno uračunljiva da bi pucala.

– Pošto sam prošle godine ostvarila davnašnji san i kupila kućicu na padinama Fruške gore, koja je veoma usamljena, okolo su samo breze i čuju se ptice, suprug je rekao da bi ipak bilo dobro da završim obuku za rukovanje pištoljem – otkriva Jelena. – On me je i upisao na časove u streljani, a ja sam, kao svaki odlikaš, prvo mesec dana odlazila na njih, potom položila teorijski, zatim i praktični deo, i bila najbolja u grupi u kojoj su većinu činili muškarci. Kasnije mi je instruktor objasnio da žene obično i budu bolje jer one pažljivo slušaju, dok muškarci gledaju filmove i misle da sve znaju, pa neke stvari prosto prečuju. Onda kad dođu na strelište i počnu da pucaju mnogo greše, dok su žene vrlo precizne.

U teorijskom delu obuke Jelena je izučavala osnove balistike, zakonske odredbe koje se odnose na oružje, posebno član 19. Krivičnog zakona Srbije.

– Obuka je bila vrlo zanimljiva i korisna. Uči se šta je nužna odbrana, osnosno samoodbrana, šta je dozvoljeno u posedovanju oružja. Izučavali smo i rukovanje pištoljima i revolverima, njihove delove kao i rasklapanje, sklapanje i čišćenje. Oružje uvek treba da bude prazno i upereno nadole, nipošto u pravcu bilo koga, puni se tek na strelištu, neposredno pre gađanja. I kad ga punite, repetirate, pucate, sve mora da bude apsolutno bezbedno. Koliko će pucanje biti zahtevno zavisi i od težine pištolja ili revolvera. Koristila sam jedan koji teži čitav kilogram, ali to mi nije predstavljalo veliki problem jer sam dosta uvežbana. Postoji nekoliko pravila koja se moraju ispoštovati: zauzima se pravilan stav, oružje uvek mora biti prazno, nikada ga ne treba uperiti u nekoga, nego uvek prema zemlji. Zatim puniš okvir, ako je u pitanju pištolj, odnosno burence, ukoliko se radi o revolveru, treba da se uveriš da je bezbedno, da nema nikoga oko tebe. Prst se nikad ne drži na obaraču dok ne počneš da pucaš, stojiš u pravilnom raskoračnom stavu, telo zabaciš malo unazad, ali mišići ne smeju da budu napeti.

TEŽINA NIJE BITNA

Jelena ističe da je uživala dok je pucala iz rugera, ali da to oružje nije za nju, isuviše je veliko.

– To je težak i masivan revolver, a moje šake su sitne, pa sam, pucajući, sredila palac i napravila otvorenu ranu od povratnog trzaja. Svaki put kad sam okinula udario bi me direktno u kost i raskrvario ruku. Ali, nisam želela da odustanem. Pucati iz pištolja je fantastičan osećaj, a probala sam i profesionalni glok, koji je takođe dosta težak, ima jak udar i trzaj. Čak su me u nekoliko navrata čaure koje on ispaljuje okrznule po čelu. Upravo iz tog razloga uvek morate nositi zaštitne naočare i štitnike za uši. U protivnom biste posle nekog vremena ogluveli.

Spisateljica priznaje da nije tipično žensko i da ne voli šoping, ali da obožava miris baruta, streljanu i teretanu.

– Ipak, s oružjem treba biti veoma obazriv, to zaista nije za svakoga. Kad sam savladala osnove, počeo je ozbiljnije da me podučava Milorad Aščerić, koji je instruktor žandarmeriji. On mi je mnogo pomogao savetima, ali i praktičnom obukom. I sada je često s nama na strelištu. Imala sam prilike da pucam iz raznih modela pištolja, uglavnom malokalibarskih i revolvera, i bila sam odlična. S vremenom sam otkrila da je to definitivno jedna vrsta antistres terapije.

Na strelište za sada odlazi jednom mesečno, što joj je sasvim dovoljno.

Odem i ispucam se za svoju dušu, i zaista mi prija. Obuka i teorijsko znanje, posebno balsitika, veoma su mi koristili i u pisanju nove knjige “Kofer iz Berlina”, pošto je u pitanju triler i ima dosta rukovanja oružjem. Priča se odvija u Sankt Peterburgu i Berlinu i prati sudbinu dve žene, dve ljubavi i jedan zločin, s mnogo istorijskih elemenata, drame i detektivskog zapleta. 

Autor: Gloria magazin/Tanja Nikolić
Foto: Dalibor Danilović
Podelite sa prijateljima:
Tagovi